Просветни гласник

СДУЖВЕНИ ДЕО

113

Пошто до сада нисмо пмали никаквог уџбеника из Геометрије за I разред, гимназија, то је но.јавом овог уџбеника г. Рокнићева доста срећно понуњена и та нразнина. Као што је напред поменуто, метода ове наставе је скорашва, а и уџбеници се вшпе мање разликују међу собом. Кад се све то има на уму, онда не би било никако чудо, ако би и овај уџбеник г. Рокнића не би пмао неких недостатака или ситнијих замерака. Поменућу по реду оне најважиије. Кад је свршено с коцком (стр. 4), говори се о димензијама тела. Мпслим да је требало на погоднијем месту говорити и о димензијама површина и линија, а не стављати то на крају књиге. У чл. 12. могло се најпре само поменути што о углу, па онда говоритп о правом углу. Довољно би било само оно из чл. 23., не узимајући постанак угла — што би и иначе могло изостати. Заиста, најчешће се у примени сусрећемо с правим углом, па је природно о томе углу више говорити, али при давању појмова не мора се због своје величине општи појам угла искључити и оставитн за доцније. Осим тога, требало је уз сл. 16. да буде и слика правоуглог лењира, који употребљавају зидари кројачи ит. д. Не би било на одмет, да је ту поменуто, како се од хартије може направити прав угао. — Овде се говори о повлачењу нормала, али је случајно изостало мерење раздаљине тачке и праве, а тако исто тачке и равни (упоредити с питањем бр. 10). Да је то заиста случајно изостало, разлог је што се то као раније стечено знање употребљава у чл. 17 и 19 (уноредити са задацима 4, 7 и 8 на страни 21). Могло би изостати цртање елипсе (чл. 15), а тако исто изоетавити. у чл. 17. тач. с; у чл. 18. зад. 5; у чл. 23. све о низу тачака и снону зракова; 5 г чл. 30. зад. 10; у чл. 36 зад. 2 и 5; у чл. 28. одредбе о напореднин и унакрсним угловима (мислим да је довољно у I разр. рећи, како се ти углови добивају). У чл. 24. врши се сабирање и одузимање дужи означених општим бројевима, међутим доста је рано почињати рад с таквим бројевима. Погрешно је стављен ред чинитеља при множењу именоваиих бројева у чл. 37. Исто тако, у чл. 44. тач. в стављено је »једнакострани« место »једнокраки« трапез (јамачно штампарска погрешка: упореди зад. 2 и 3). Осим тога, требало би се позвати на огледе у чл. 19; у чл. 28. в; у чл. 30. в; у чл. 33. а; у чл. 39. с. Многе од ових замерака такве су природе, да су дошле пре од брзине у раду, а све се лако могу избећи у другом издању. У овом уџбенику има одељака непредвиђених програмом, али су корисно унесени. Тако, одељци о мерењу површина и запремина. Пошто је у Аритметици програмом предвиђено о мерама за површину и запремину, то је била и потреба унети у Геометрију мерење површине квадрата и правоугаоника, као и мерење запремине коцке и правоуглог паралелонипеда*, — у осталом, ово је и у нас и у другом свету унето и у основну школу. Кад се у целини разгледа овај уџбеник г. Рокиића, одмах се може изрећи суд о њему: пзрађен је с погледом на наш програм и на савремене методске захтеве, тако да се сам по својој доброти препоручује и може се сматрати као добит за нашу школу. Данас постоји тежња да се програм из Математике у свих културних народа удеси тако да буде заједнички, зато сам мишљења да се дотле употребљава овај 1 Ово тело г. Рокиић назива: квадар. Заиста, у Вука нема речи, којом би ово назвали, алп на сваки начин у народу би се могла наћи за ово погодна реч.