Просветни гласник

112

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

додније почел.о се овом обраћати више пажње и то ван Франдуске, ма да је идеја о овоме у тој земљи понима. При грађењу најновијег програма за Франдуске школе вођено је о овоме рачуна. У лосдедње време јавља се нов покрет у настави Геометрије у нижим разредима: да се смањи наставно градиво и из свега искључи дедуктивна Евкдидова геометрија; да се геометријски нојмови изводе из самог искуства ученикова посматрањем, отагледно и експериментима, а без јачих доказа; да се што више води рачуна о самој примени на реалној основи одбацујући све оно што се негда сматрало као »гимнастика« мозга. Треба поменути да ове измене нису свуда и у свему наишле на одобравање. Што се тиче дејства ових измена на васпитање ученика, мождаје доста рано да се изведе закључак, пошто је то сада у прелазној периоди. Несумњиво је да ученици сада налазе да је Геометрија много интеренсантнија него раније, притом одмах увиђају и користи од самог предмета. С правом се може рећи, да се оваквим радом Математика још у нижим разредима омили деци, тако да су такви часови Математике часови дечје забаве. Осим тога, овим се изменама деди отвара нов и пгири хоризонат при посматрању Математике, а у исти мах ствара им се и основа за даљи рад. Пошто Математика подједнако припада свима народима, то су и на изради уџбеника у дугом низу година сви народи и учествовали. Како је настава Геометрије одавно имала свој пут, то је овај временом доста и уравњат. Међутим појавом овог новог правда јављају се и нови уџбеници, који имају већих или мањих разлика у схватању излагања наставног градива. Докле има уџбеника који представљају праву револудију у уређивању теорема и градива не само према пређашњим него и према уџбенидима израђеним с погледом на исту методу, дотле их има, који се не разлиК УЈУ °Д Евклидовог у начину излагања и групиСању теорема. Исто тако. једни прибегава.ју огледима само при почетку, а други више воле да развијају огледе и теорију једновремено. У некима су, ради примера, унете слике појединих огледа и предмета са објашњењима или које су често саме довољне место ма каквог објашњења. Сви се једино слажу у томе, што обилују разноврсним примерима. Сем тога, при изради оваквих уџбеника јавља се још једна тешкоћа. Неоспорна је истина да је први и најваж.нији уџбеник жива реч наставника, али при свем том често је потребно имати и писане уџбенике, који ће ученику послужити као подсетник онога што се на часу ради. Према томе, уџбеник — нарочито ове врсте не би требало да је развучена и гломазна књижурина, — довољно је уза слику давати мало објашњавања, остављајући наставнику да то на часу моделом и експериментима разради. При изради оваквих уџбеника најтеже је погодити средину, те да не буде објашњавања сувише мало, нити да је развучеио. Кад се прегледа наш дванаесто-годишњи »привремени« програм из Геометрије за прва четири разреда гимназије, види се да се само у I разреду може у свему обратитити пажња поменутим захтевима, а у осталим разредима бар делимично. Изгледа да је у нашем програму у I разр. можда и нехотице само наглашепо о натану како треба предавати овај нредмет, па се одмах у II разр. враћа на старе путеве. Да је програм и за остале разреде израђен, као што је за I разр., онда би он сдадао у прве појаве новога покрета 1 .

1 Говорећи о програму из Математике за ниже разреде гимназије мора се уз пут поменути, да је програм из Математике, а нарочито из Геометрије, у основној школи рађен с тако мало познавања тога предмета, да је право чудо!