Просветни гласник

СЛУЖБЕНН ДЕО

111

рефорле у књизи. Последње издаае г. Туроманове граматике приређено је досха нерационадно, и штампани је текст, местимнде, без нотребе развлачен. На овај је начин школска књига достигла недозвољену дену од 6 динара. Нарочито је нерационално удотребљен лростор у другом делу, сннтакси: ту су се, без икакве потребе. цепали нарагра®и, и готово са сваком реченицом почињао нов став; гу се, код набрајања појединих речи, за сваку реч задржавао читав ред; ту се је најзад, сваки пример, свака реченида —■ а може се већ замислити колико ће много примера бити у синтакси! — штампана за себе, тако да на понеким страиама изгледа као да су штампани стихови! Као још један пример за развученост наводим, из првог дела, стр. VII—VIII: обе су те стране могле бити уштеђене. јер оно што се на стр. VII говори о грчком изговору (стр. VIII је потпуно празна) моглојеигребало је бити стављено иа стр. 2, где се такође говори о изговору итд. Ја сам у свом егземплару обележио све непотребне празнине, и учтиво предлажем Главном Просветном Савету да, евентуално, при идућем издању, о тим мојим напоменама води рачуна. На завршетку слободан сам да препоручим Главном Просветном Савету да се у питању о грчкој школској граматици користи, евентуално, и искуством и саветима мога некадашњег наставннка, г. Василија Ђерића, гредисте на нашем Универзитету. Захвалан Главном Просветном Савету на поверењу. 14. новембра 1910. год. Веоград. Веселин Чајкановн}., доценат Универзитета. По саелушању ових реФерата Савет је донео ову одлуку: Савет у свему усваја напомене које говоре о техничкој нзмени овога речника, а све остале напомене изложене у реФерату г. Чајкановића оставља г. Туроману да их он оценн у колнко се оне могу и требају усвојнти, с тим да г. Туроман о томе поднесе Главном Просветном Савету нзвештај, па за тим да се донесе дефинитивна 'одлука. IX Саслушани су писмени реФерати г.г. Илије 'Вукановића, проФесора I београдске гимназије, и Славка Милића, проФесора III београдске гимназнје, о штамнаном уџбенику „Припрема за геометрију" I део, од г. Ђорђа Рокнића, нрофесора Војне Академије. Тн реФерати гласе: Гхлавном Просветном Савету, Према дисму Главног Просветног Савета од 5. октобра 1910. СБр. 121 прегледао сам књигу »Прппрема за Геометрију« св. I од 'Б. Рокнића и част ми је Савету о томе поднети овај извештај: Настава Геометрије кретала се, може се рећи, вековима једним и истим правдем, који су обележили јопг стари геометри. Тек у последње време почедо се позшшљати да се у реду излагања наставног градива из Геометрије одступи од раније укорењених традиција и да се у нижим разредима употреби експериментална настава. Од прилике пре 40 година, појавом Коитеаих е1етен(в с!е ббот^Ше, раг Сћ. Мегау, 1874, учнњен је један смео корак унапред: напуштена су разликовања у настави између Планиметрије и Стереометрије и ове се две гране Геометрије доводе у тешњу везу. Овом новачењу не само што у почетку није придавано важности, већ је на против било изложено нанадајима од најмеродавније стране. Много година иросветни глдсник, I књ., 2 св„ 1911. 8