Просветни гласник

110

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На стр. 64, у 1трег. ао 2 , треба писати лсибеИо-ог (а не л ш&еид-о-у)-, и 7Са19еио-а1-ег (а пе паЉеио-ам-у) , и уз тсас&еиоор истаћи аерфективпо значење (»васпитај!«). Исто тако на стр. 62, уз тсолбеие, треба истаћи имперфективно значење (»васпитавај ! к ). За гдагоде есЗ, б^сри, тгесга. претпоставља г. Туроман (стр. 7&) неконтраховане облнке *дас5, итд. Ово је нетачно. Неконтраховани је облик логао бити само *2) јо , итд..„ в. Ђерић, о. с., стр. 12 пд. Нетачно је да в испред дентале прелази у о (Туром. Грам. стр. 76). Овде је о дошло аналогијом према 3. лицу пелешгас, као што је утврдио Бругман (Могрћо!. ТЈи1ег8. I, 1878, стр. 81, Ђерић. о. с. стр. 13). У § 134, у ргаез. ор1. р1иг. од <ргцхI, треба м. <ра'Сце v, сраТп, сра1е v ставити грајцџеу, (рајтјге, срапјоау, јер су овн облиди обичнији, с1. "^ГИИат УеИсћ, бгеек уегћв, 1гге§п1аг ашЈ с!е&с(;јуе, Ох?ог(1, 1887. стр. 674. Извесна места ваља скратити, иди, као непотребна, сасвим изоставити. Да. идем редом: §§ 14—18 изоставити. од § 19 задржати само члан 1. § 23 изоставитн. у § 29 изоставити 2 и 3, у § 51 (крај) рећи само: »У дативу р1иг. нема у: лоулем, басцоос«, јер објаш»ење није тачно. с! 0. Меуег § 374 и Ђерић, Каква нам итд. стр. 10, у § 52 изоставити објашњење са компензаторним протезањем. Оставити само: »Испред о испада V у сигмат. ном. (угуа*) и дат. пдур. ( у1уаош )*, у § 55 м. »избацује« рећи »ишчезава«, јер ће се на тај начин јасније обедежити процес ишчезавања о преко ћ, у § 77, 1 изоставити примедбу, у § 77, 2 редиговати овако: »место е/ход, оод, јјџегерод, уистедо^ употребљавају се п генитиви дотичних персоналиих односно рефдекспвних прономина®, у § 80, 2 изоставнти прпмедбу, у § 81 изоставити примедбу, ношто је она п иначе, са гдедишта историјске граматике, нетачпа, в. 6. Меуег § 33, Ђерић. Каква нам итд.. стр. 11, у § 84, 2 изоставити речи: »или егхоотод ка\ тсеџтпо; пдн с1хопто$ тсе/гтттое«, јер с.е овакви ординални бројеви налазе уопште врло ретко, а у шкодских писаца. никад, с1. Ђерић, о. с., стр. 5, у § 88, где се говори о редупдикациЈИ у перфекту, спомињу се глагоди који почињу са ти(;а и, Л , џ, V, р. Гдас џ треба изоставити, јер се у школсвих писаца не налази ни један гдагод којп би почињао том гдасовном групом, в. Ђерић, о. с., стр. 12, у § 92 треба изоставити 2) (па стр. 62), § 99 изоставити цео, у таблици у § 100 изоставити све Фиктивне неконтраховане облике. На та.ј ће се начин. када се примери па стр. 69—71 сложе на стр. 68—70, добити још п читаве две стране, у § 109. прим. 2, констатовати само протезање, а не казивати да је компензаторно, цошто то ученипима нпје потребно да знају; а неће моћи ни разумети када се изостави посве сувишни § 16. Индексе, треба још једиом прегдедати, јер ми се по некодиким случајевима чини да ће и ту бити омашака. Речник за синтаксу треба у сваком случају пзоставити, као што је предложио и г. Лалевић. Поред измеиа које сам предложио, слободан сам да нарочито ударим гласом на једну дугачку, ади лако изводљиву сернју других измена: то су чието техничке