Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

139

еледњој години долази чисто интедектуалистичка, ФилозоФСка настава, да чињенице знања, раније развијане у гдавнои у циљу образовања морадног карактера, узме за свој директни објекат и да их у једном циљу, који више није морадистички (теоријски део), даље обради II. Да видимо, најпре, каква је улога практичног дела ФилозоФСке наставе, одн. Етике ? Највиши задатак цедокупног васпитања је морални карижтер, тј. савршена, доследна и морална воља васпитаникова. Стога васколики труд средњошколске наставе мора се упућивати ка реализацији тога циља. Али, ма како сам тај рад задовољавао све захтеве, по којима он треба да се развија, и, ма како се позитивни резултати на крају постигли, ипак тиме, и ако је главни посао свршен, још није набачен онај чврсти штит на моралну страну духа васпитаниковог, потребан му у страшној и суровој борби животној, у коју улази с изласком из школе, још није учињен и послењи иокушај, да се овај сачува од пада у времену тешке моралне кризе, кроз какву неминовно сват мора да нрође у животу. Школа, ма како се иначе покушавало да се ублажи та разлика, још увек је нешто сасвим друго, него што је живот, још је и сувише далеко од живота. Цело биће њено, сви саставни елементи њени такви су да неминовно развијају моралност ученичку; од ње је одстрањено све, што данас руши и прља оно велико и светло у човеку ■— његову моралност. Прелаз из школе у живот, ма како се, као што рекох од стране школе 1 трудило да се учини поступном, још је увек нагао, живот је још увек за васпитанике, изашле из школе, нешто сувише ново и разорно, криза морална, из које се у великој већини случајева излази или морално ровашен или сасвим порушен, још увек има услова да се јавља. И оно, у чему ја видим главни задатак нрактичног дела школске ФилозоФије, систематске обраде ФилозоФске Етике, јесте теоријска санкција моралног убеђепа, која има да послужи као иредохрана од те кризе, н, ако се ова већ појави, као теоријска иотиора моралним принципима, посталим на природан начин у духу васпитаниковом, утицајем наставе и др. Морални појмови, ма како јасни били, ма како силну снагу мотивације имали, тј. ма како јаким осећањима били прожети, ипак у борби за опстанак, на шта се у крајњој линији целокупни модерни живот свео, почну падати. Млад човек, коме је у школи заповедано: „Не дажи", „не отимај", „помози другоме", „ненавиди", „љуби ближ-

1 Иди, бар за данас, од стране теорије педагошке.