Просветни гласник

насхава н култура

141

ковом, ако се хоће да опстану и у времену моралне кризе, морају бити још у школи теоријски третирани, те да на тај добију и своју теорглјску санкцију, недостатак које има често пута, нарочито с обзиром на индивидуалност, пресудан утицај. Потреба за. теоријском санкцпјом моралних појмова јавља се код ученика још у школи. Године од 16.—20., када дух њихов престаје бити нретежно редептиван и на свима својим странама постаје активан, о чему нам нарочито сведочи она њихова унутрашња тежња, да сав свој психички иметак на неки начин сами собом уреде, — вр.зо су опасне по њихово нормално васпитање. Тада се нрви пут, али силно, јавља теоријски интерес, нотреба не само за уређивсшем, него и за детаљнијим разумевањем онога. што се зна, и за извесним образложавањем тога. Што је пак најонасније то је она иотреба, нарочито код самосталнијих ирирода да сами објасне оно, на што је уиуАен пихов теоријски интерес. Та опасност је највећа у области етичког сазнавања.. ОсеКајући потребу, да свему нађу даљег разлога, да им се и докаже оно, што се само тврди, да нађу ближу, узрочну везу између чињеница, — они почињу и у овој области трагати за разлогом. Они осе%ају потребу за одговором: на чему је засновано тврђење да су они обавезни руководити се тим иринцшима у својим иостуиањима; питање, и ако су га они у главном несвесни, откуд постаје идеја дужности поступно се увлачи у њихову душу. Нарочито још, ако је моралност ученичка развијана по захтевима ауторитативног морала! Случај је, дабогме, много блажи, ако је моралистичка настава развијана на принципу аутономног морала, и све је блажи, у колико се више имало уснеха унастави; али, баш да је настава. и сасвим успела, онасност за моралне максгме и потреба за њиховом научном еанкцијом јавља се безизузетно доцније у животу. Ауторитет, — за који је везивана сва моралност ученичка (како је, на пример, у нас), благодарећи знањима и објашњењима, што их васпитаници добијају из наставе природних наука, — убрзо пада, а с њом заједно и ова. „Пропадне ли вера у овај ауторитет, изгуби ли веру у Мојсеја и давање заповести на гори Синају, у Бога и казну на ономе свету, онда и моралне законе његове постиже иста судбина. Сумња у ауторитет библије 1 повлачи и морални свет у исту руину; теоријска сумња измеће се у „слободњаштво", либертинизам: безоб-

1 В. Ратзеп, РМ1. Рго1. Овпм Паудзеи неће да одрекне значај библије за. васпитање, он чак шта више на једнон месту каже да високо цени свако »уиознавање етнчкпх односа, које се задобија из светих књига*, већ то, да религијска настава не може заменити филозофску обраду Етике у шкоди.