Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

143

За ово тврђење бори се једна необорива психолошка истина: свако схватање, свако уверепе наше, које је спонтано, аостало у духу, много добија и у јасности и у јачини, кад усиемо да га и нарочито докажемо, образложимо. Тако, на пример, поред осталог настава ФИдозоФСке Етике има да покаже ученицима, да је лаж по својој природи рђава, по томе, што утиче развраћујући на лажљивда, наноси штете слаганоме, уништава поверење, те тиме потконава темеље удр}женог (друштвеног) живота, без каквог човечји живот у буквалном смислу речи није могућ итд. — Упознајући их са разним човековим односима према појединду и друштву, анализирајући их у мотиве и последице, одређујући им вредност класиФицирањем у моралне и неморалне, доказујући оправданост и нужност моралних постулата и закона, морална филозофија Ле уздиЛи пнхов инсхиктивни рад до свесног циља и нужности. Затим, она може не само да докаже и санкционише, него и да допуни и ограничи заповести моралног живота. Тако, на пример, она може, показујући циљеве, ради којих ностоје извесни захтеви (заповести), у исто време да повуче границе у области којих ти захтеви важе. Показујући им, наиме, на чему се заснива зло лажи, она им у исто време омогућава, да увиде, кад је допуштена намерна лаж; она ће им решити ироблем нужне лажи, који доводи у забуну здраво људско расуђивање, као и многе моралисте, уморене већ решавањем тога нроблема, и на који Ле морати и они сами наићи у своме будућем, практичном животу. Тако исто, показујући зашто је добро прагатати увреде, етичка настава ће им у исто време показати, под којим се условима могу праштати увреде, а под којим не, наиме, кад се јавља нужна одмазда '), — итд. Не упуштајући се даље у Методику ове наставе, будући су то ствари специјалне студије, ја ћу само узгред и то напоменути, шта би се још могло очекивати од ње. Тако, па пример, на часовима етичких вежбања (који би се могли нарочито завести), с обзиром на то, да Етика процењује вредност извесних поступака по њиховом односу према једном критеријуму, наиме, у колико одговарају, колико су сагласни са једном нормом — могли бисмо прећи на процењивање поступака наших личних, наших пријатеља и познаника, као и поступака, покушаја и намера историјских личности, те бисмо и на тај начин, уз сваки свој морални суд, изражен осе&ањем одобравања или неодобравања придружили и образложење тога суда оним чипеницама до којих смо дошли филозофеком обрадом иитапа и иојава из области 1 0 тоие i). ПроФ. Г. Челаановг, Введете вђ философ 1», 3-е издате, Ше†1907. Стр. 310—324. прооветни глдсник, I књ., 2 св., 1911. 10