Просветни гласник

148

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

кад се уиути на узроке који изазивају тражене по.јаве. Тако на пример лако је детету створити појам о монотоном изгледу неке простране равнице; о узини каквог ждрела; о тешком саобраћају преко високих планина: о томе како гдавни путови у планинским пределима морају ићи поред река речним долинама. Из ових основних појмова моћи ће се доцније изводити комшшкованији. Кад се зна о облацима и киши лако је рећи ученику како су високе иланине кондезатори (скупљачи) кишних ветрова; како орографски облици спречавају и помажу ширење цивилизације на рачун патријархалности; у којим пределима речне долине отежавају, а у којима олакшавају саобраћај (висоравни и подвојена брда). Све то и томе слично савлађује дечија машта и тиме се богати. Нема тога предмета у школској настави који може децу нридобити на размитљање и расуђивање као географија. Сваки се о томе може уверити само приликом једног излета у ирироду. Без икаквих напора може се лако успети, да се деци укажу природне силе које утичу на стварање земаљских облика, исто тако лако је об.јаснити зависност иољоиривредног богаства, у неком пределу, од природних погодаба, као што се може указати колико је у тој култури примењено трезвености дотичног становништва. За ово не треба никаква високоученост, све се то црпи из обичног живота, то је код детета већ поетојало, само му те мисли треба. изазвати и упутити га на правилан пут, па ће оно даље у томе правцу само смишљати и расуђивати. Ту се ствара читава логика са својим критериумом. Цела та зграда логичког мишљења заснована је на најобичнијим појавама. Обичан поток, брдо, киша, муљ што га бујица носи, нанос речни, суседне њиве, друмови обични и железнички, све су то мотиви за усавршавање дечијег мишљења и богаћење његовог интелекта. Кад се ове основне мисли утврде, онда се прелази у апстрактност. Групишу се знања истог рода, везују се узроци за последице, чине се покушаји да се од Факата дође до закона и тако се савлађује један по један задатак ове науке. Географско знање оилемењава човека; разне земље и људи, који на њима живе, ностају му нека врста ближњих у његовом уму. Таквом човеку, који је наоружан геограФСким познавањем, лако је изазвати идеју хуманизма. Тада отпадају сепаратистички интереси и скучена локална себичност на рачун општег бољитка. Човек се осећа као члан велике људске заједнице. Сем ових користи, геограФија у васпитној настави има још једно преимућство над осталим школским предметима. Она је концентрациона или асоцијациона наука за остале разноврсне предмете. Ту се види примена знања из математике, природних наука, историје и цртања. ГеограФија. све то асимилује у једну целину, којом ученик може сло-