Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

101

под 5. Нема сиора. да бп све ово требадо уводити, нарочито склоништа за децу из удаљеннјих села, за тим Фондове за помагање сиромашне деце. под. 6. Ја мислим да ово не би било нрактично. под 8. Добар .је досадашњи иачпн само треба настатп да се закон најсавесније врши. под 9. Еао и до сада. — Не сме. под 10. Права имају србијански учитељи више но у другим културј нијим земљама, а што се дужности тпче п оне су им тачно и у довољној мери одређене, само треба настојавати, да они те дужности и врше и евентуално искусе законске казне за невршење дужности. Заго је пак потребан сталан надзор. под 11. Могу. под 12. Мало је потеже учитељици удатој за неучитеља да врши своју дужност, али кад се има спреме, јаке воље и љубави према послу, онда се могу и те тешкоке савладати. под 13. Боље пшта него ништа. Господин Момчило Иванић нроФесор у пензији одговара на питања.: под 1. Задатак је народне школе, да да ученпку основе знања и умења, потребна за његов даљи развитак н живот као будућег сриског држављанина п културног човека. Тога ради, потребнн су му основи свих знања, вештина н уметности, на. којима ће засновати и развити свој будући живот и рад, иоименце: да влада језиком и писменош&у својега народа у оној мери, у којој му је то потребно као чврст основ за његов интелектуални, морални и естетнчни развитак; да иознаје своје место (село, варош), као и ближу и даљу околину (срез, округ), што темељније, а отаџбину (Србију) и остало Сриство (српске зекље), што потпуније, — суседне и словенске земље, пак, у краћем а остали свет у најкраћем обиму, унраво онолико, колико му .је потребно за практичан живот и за знање прошлости својега народа, као и осталих словенских н несловенскнх. с којима је срнски народ у многострукој везн сад и био у нрошлости ; да према напред поменутим геограФским круговима (познавању својега места, среза, округа, Србије, Српства. Словенства и осталога света) зна. у предњој сразмерн, и ирошлосг њпхну (исторнју); да из математичних и ириродних наука зна основе, иотребне му за практичан живот. у којем ће, у материјалном (економском) погледу, тражити успеха, а у хнгијенском (здравственом) — живети на корист и срећу своју, своје породнце, реда друштвенога и народа, чнји .је члан; да му хришћански, грађански и друштвени морал буде не само вербално нознат, него да срасте са срцем н душом његовом, имајући иред очима дела најблнже своје околине, ос-обнто наставника и свештеннка, као н осталих морално високо уздигнутих великих људи, у црошлости и с.адашњости; да свеколиком моралном васпитању п образовању бу,1 иостигнуће искрено побожнога осеГгања, круннсаног свеиу извору и утоци свога земаљскога и васељенскога;