Просветни гласник

168

ЦРООВЕТЈШ ГЛАСНИК

зултате, које је Бине за дотично доба узраста утврдио код франдуске деде. Она то објашн.ава тпме, што у Руеији школско образовање почиње доцннје но у Француској. У ову групу нредавања долазе и тгредавања д-р Кашченка „Да ли треба даровиту децу издвојити из оиште ученичке масе" п др. Моросова,, 0 помоћној школи". Другу групу продавања чино предавања о оаштој хигијени и о хигијени рада. Д-р Владимпрски тражи да со школски лекари потпуно уврсте у наставнички колегијум, јер се они допуњују т.ј. лекарпма недостају педагошка а наставницима лекарска знања. Затим је реФерисао д-р Шчеглов „0 Појачању умора код деце као спмптом друштвеие дегенерације", а уз ово приказао је и начин и справе, помоћу којих је оп пспитивао способност за умни рад код одраслих и код деце у разно доба дана и нашао, да су промене код одраслих веће и да стога школска хигијона треба да обрати пажњу и на стање наставничке енергпје. Трећа група предавања односп се на такозване „дриродне експерименте". Најпре је говорио о методичкој страни проФ. Лазурски а затим су држали предавања проФ. Нечајов „0 посматрањима читања код деце као ноку врсту природног експеритента" н д-р Владимирскн „0 Најпростијој методп ексиерименталног истражпвања". Природпи ексиерименат заузпма средње место између досматрања и вештачког експеримента и у главном разликује се од чистог носматрања, што се у њ уноси внше плана а од експнримонта разликује се тиме, што се дете неиспитује у вештачком, него у природном, обичном положају. Затим је д-р Владимирски приказао сво.је особене апарате за психолошка испитивања деце, који на децу чине утисак играчке. ПроФ. Нечајев излаже податке које јо добио опитима, при којима је деци дао да прочитају 4 ириче: једну оппсну. .једну епску, једпу научиу п једну лирску. Свакп је састав имао 22 стране. Он је тражио од деце да 1. нацишу један састав о томе предмету, 2. да поставе какво пнтање о томе предмету и 3. даду сној суд о допадању и разлоге за ово. Затим је овај матерпјал испитивао у разном погледу: да ли је дете писало буквално илн но својим мислима, пгта је дете запамтило а шта је изоставило итд. Паралелно с овнм онитима пспитивана су деца експериментално у лабораторијн. Од четворо испитпване деце једно је показало склоност научном, друго Фантастичко -лирском, треће епско -реалистичном схватању, четврто није показало никакву нарочпту склоност. * Б. У страном свету. Основна настава у Угарској. — Обавезна насгава изводи се у Угарској врло слабо, јер 427.155 школских обвезника нпје ушло у школу у 1910 годннп. Најире у Мармарошкој жупанпји није ишло у школу 34.890 деце, у пештанској 24.216 пшолских обвезника и то 23.060 Мађара затим у бихарској 24.178 п бачкој 16.064. * Средњз школе у Будим-Пешти у 1910—11 години. — Престолница Угарске има 800.000 становника и 23 средње школе и то 18 гимназија (три су женске) п 5 реалака. Држава издржава 10 гимпазија (једну