Просветни гласник
ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ
169
женску) и 3 реалке. Општииа издржава 1 гимназцју и 2 реалке, 5 средњих школа издржавају вероисповедне заједнице, 1 женска гимназија припада Земал,ском Савезу за женско образовање, а једна је гимназија приватна.. Укупан број ученика среа.њих школа у овој вароши у почетку ове године износи 12.487 распорођених у 263 разреда. * Обласни надзорници народних школа у Пруској. — Ових школских надзорника у Пруској има 392. Њихове плате крећу се између 3000 и 7200 марака. Једни од њих нмају службенп стан а други добијају накнаду, додатке за стан. За. надзор народних школа, рачунајући у то и плате школских саветника ири влади као канцелариске потребе обласних и местнпх мадзорника, издаје држава 4,570.210 марака. * Нов закон о осн. школама у Румунији. — Министар просвете у Румунији предложио је Народној Скунштпни предлог за измену зак. о народнпм школама у модернијем духу Кад будемо детаљније обавепгтени о нојединим одредбама овога закона известићемо наше читаоце. * Течај ^а професоре психологије у учит. школама у Угарској. Угарско Минпстарство иросвете одредило је 4 проФесора учитељске школе да ове годинс слушају течај за изучавање експеримеиталне психологије у Иешти. Тај течај ирирећују д-р Раншбург нрив. универз. доценат и Ладислав Наги управит. учит. школе. Овај последњи унравља н једннм педагошко нсихолошком лабораториумом који ће слушаоци течаја такође походити. Слушаоци течаја биће идућег школ. раслуста послати у иностранство да се и тамо упознају са резултатима експерименталне психологије како би од идуће школ. године могли у учитељскпм школама предавати пеихологију па експерименталној оеновп. Закон о школским надзорницима у Аустрији. — Аустријско мииистарство просвете желп да проведе кроз парламенат закон по коме би окружни школ. надзорници постали државни чииовници. Учитељско тамошње одсудно је противу тога, и Савсзп учит. Друштава из Моравске, Доње Аустрије, и Шлезије а и из осталих провинција поднели су своје представке влади у којих износи разлоге противу деФинитивности шк. надзориика. Ти се разлозп своде у главноме на то: да ће код попуњавања места одлучпвати више случај и иротекција а не способност, даље да се иде тим да се одвоји школа од народа п помаже бпрократизам, уништава се култрно и демократско право учитељства да бира надзорнике ирома њиховој снособности итд. * Обавеза школовања у Белгији. — И у Белгији је ноднет нарламенту закон о народним школама који, треба да ступи у живот 1914. год. Ио томе закону родитељн ће бити обавезни, да шаљу своју децу до 14. године у школу, јер је забраљено да до тог доба смеју ићи у Фабрике а п пооштрене су казне око извођења ове обавезе у школовању.