Просветни гласник

170

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

ДрасављансЕо васпитаље. — II од овим именом, обухватајући главне нолитичке и социјалне појмове о друштву и држави. све већ.ма буја струја која тражи да се у васпитање и наставу унесе нов елеменат. У државама, у којима је добила места у школском васпитном раду, тежл се да јој се даде више маха или да се реФормише, а у оним државама, где још није уведена, пропаганда је врло јака а у конФеренцијама педагога и државника јављају се као поборници за ову наставу најистакнутији људи. Као главан разлог за увођење ове наставе у школе истиче се брзи политички развитак у правцу проширења права народне масе, којп изискује темељније и развијеније чуло за заједницу. И ако познавање државног уређења, права и дужности само собом није довољно да створи држављане који ће у свима својим иоступцима одговарати циљу и тежњама државног и социјалног живота, ииак је, као и у свима сличним случајевима, једна научна сенкција неоиходно потребна. Присталице овог новог елемента у васпитању разликују се у главном у поглсду тога, да ли ову наставу треба увести као засебан предмет или је наглашавати и развијати уз наставу свију досадашњих иредмета у колико је то могуће, а највише уз историјску наставу. У Немачкој, у којој је пропаганда за ову наставу у највећем јеку. преовлађује ово друго мигаљење. Но свакако ће најбољи бити најновији предлог ио коме би се настава ове врсте пружала уз друге наставне предмете све до завршне године школовања у којо.ј би раније стеченн иојмови и погледи били сређени и критички утврђени. ❖ Развитак средњих шкода у Пруској. — Број средњих школа у Пруској за последњих 10 година иопео се од 556 на 719 дакле за 163 школе. Од тих школа 243 су државне 466 општинске и нриватне. Број ученика попео се од 156.630 на 220.959 дакле за 41°/ 0 међутим број становништва порастао је само за 15°/ 0 . Од укупног броја ученика иосећује гимназије (класне) 106.794, реалне гимназије 46.080 а реалке ниже и више 68.085. За последњих 10 година порастао је број гимназиских ученика за 14%, реалгимназиских за 104°/ о а реалаца за 61%. Из овога се видп да знатно расте број реалистичких средњих школа на рачун класичних. Ово је свакојако наступило услед реФорме у погледу веће равноправности средн>их школа за даље студије. Буџет средњих школа износи у 1910 години 73,7 мили.јона маракаОва сума подмирује се овако: 30,8 милијона даје школарина, приватна лица и завештања дају 4,3 милијона, држава даје 14,4 милијона а вароши 24,2 милијона марака. Карактеристично је да терет око издржавања средњих школа све више пада на општине: пре 10 година држава је давала 12 милиона а општине 14,1 милијона марака. * Феријадни курсеви у Јени. ■— Ови курсеви, које су основали чувени ботаничар Детмер и педагог Рајн 1889. године били су нрви курсеви за усавршавање учитеља на универзитету и ограничавали су се само на природне науке и педагогију. Све је у почетку било у маломе, али се у брзо разви у једну врло разгранату и разнострану радњу. Не само да је порастао број процената, курсева и слушаоца него је и поље рада проширено тако да данас пма курсева готово из свију научних грана: језици, историја, уметносг, теологија, геограФија; народна економија, ФилозоФија, психологија, Филологија, литература ит.д. Ови курсеви имају интернацијо-