Просветни гласник

176

просветни гдасннк

Дцфура, проФ. из Нансија; д-ра Жака Пехара из Хага, г. Герарда Валета, носланика Француске скушнтине и т. д. и т. д. У групама разгледали су Музеј: Белгиска мисија; чланови Думе; Трговачка пхкола из Варне; гости из Куманова, Скоиља, Гњилана, Призрена, Тетова и Ерстодола; ђаци с проФесорима из Твера, из Брна трговачка школа; Приморци из Сушака, Бакра и Сиња (22,—VI); Друштво из г Бавова славонског; Војвођани са свих страна; утесници са Свесловенског Конгреса из СоФИЈе: Чеси, Руси, Бугари, Хрвати, Словенци са многим угледним Србима из прека, 16. јула бнла је маса руских учитеља, међу којима их је било и из Азије; 6.—IX. долазили су гимнастичари са свију страна са словенског слета, гостн из Букурешта; Кгоа4а езрегапИкка (1е1едј);ага; чешки новинари; 8.—IX. јанански ОФицири, излетници из Украјине; Срби из Пеште, Дрногорци итд. итд. С. Тројановић. ❖ Друштво за српски језик и књижевност. Већ одавиа утврђена је истина да настава српскога језика и српске књижевности у средњим школама не стоји на потребној висинн и да јо успех, поред све добре воље и труда наставника, недовољан. И наука о језику н исторнја књижевности већ су се толпко развиле да треба врло много слободна времена и одморне иажње па да се њихов развој прати што је за једног гимназиског наставника нретрпаног часовима скоро било немогућно. Несумњиво је, међутим, да је једна од нрвнх погодаба за добру наставу тих нредмета, да се сваки цредавач сталио налази у току науке, да буде добро обавештен у најновијим њеним успесима и резултатима. Прва мера, која би могла донети доста побољшања таквом стању, била је потребна веза између иаставника Универзита, који обрађују науку, и средњешколских наставника. који је даље предају; те везе, међутнм, досад није било. И, затим, у заједничком раду врло брзо се констатују сви узроци, који ометају успех и лакше се налазе средства за отклањање њихово. Ти разлози нобудили су неколико наставника Универзитета и београдскнх средњих школа да узму на себе иннциативу за оснивање једног стручног друштва. И крајем прошле године сви наставници у Србнји по струци срнског језика н књижевности основали су Друштво за сриски језик и књижевност сацнљем: узајамно се обавештавати о научннм питањима српског језика и књижевности и раднти на усавршаваљу наставе тих предмета. Друштву су се иријавили за чланово скоро сви наставници тих предмета н оно је већ у велико отпочело свој рад. Друштво држи своје састанке сваког 10 у месецу и на првом састанку држаном 10. новембра прошле године, пошто је изабрана уцрава, прешло се одмах читању расправа и дискутовању поводом њих. Досада су прочитане ове расправе: Г. Павле Поповнћ, в. проФесор Универзитета н председник Друштва, читао је рад „Новији методн у изучавању дубровачке књижевности"; Г. Миливој Башић, наставник III београдске гимназије, раснраву „Најглавнији узроци недовољноме успеху наставе из срнскога језика"; Г. Др. Јован Скерлић, в. проФесор Уннверзнтета, „Подела нове српс-ке књижевности на периоде"; Г. Милош Ивковић, наставник II београдске гимназпје, „Из наставе српског језика у средњим школама", и Г. Милош Московљевић, наставннк III гимназцје, реФерат на књигу Фр. Бучара „Роујез1 рго^езЂап^ке кпдгеупобП кос! Нгуа1;а га упјете Ке^огтасце." Како Друштво нема на расноложењу ни један лист у коме би могло саопштавати читане радове, ми ћемо читаоцима „Просветног Гласника" укратко изложити еадржнну номенутнх раснрава.