Просветни гласник

12*

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

177

Чланак Г. Павла Подовнћа „Новији методи у изучавању дубровачке књнжевности" бавн се питањем да ли је могуће. у студијама дубровачке књижевности сем досадањег начпна рада, који се састоји у издаван!у писаца, естетичкој оцени њихових дела и проналажењу узора у талијанској, грчког н латинској књижевности, — употребити и друге критичке методе, наиме, да ли је могуће на студије дубровачке књижевности применитп биогра®ску критику — изучавање пишчевог живота и објашњававе његових дела његовпм животом — и критику изучавања, средине, у којој је писац живео, и утицаја што га је она имала на дела му. Г. Поповић на оба питања даје нозитиван одговор. Биографски материјал до најновијег времена црнен је из оскудних бележака, за старије нисце често врло непоузданих, што су га дубровачким писцима . дали биограФи XVIII века. Међутим, Г. К. Јиречек, радећи у добро очуваном архиву дубровачке ренублике на својим стегнутим студијама, наишао је на богат и обилан материјал о дубровачким писцима. У сачуваним тестаментима, трговачким уговорима, судским протоколима, списковима дубровачких племића и т. д. наишао је на масу аутентичних, савремених бележака и нодатака, о којима ранијп истраживачд нису ни сумња.ш. И ако податци те врсте нису били сврха његових истраживања, он их је ипак увиђајући им важност прикупио и објавно'. Од тог доба студије дубровачке књижевности узимају сасвим други правац. Г. Павле Поповић ради исти посао, само још у много већем обиму за; XVI век, г. Ђуро Келблер, проФесор Универзитета у Загребу, истражује податке за латинске дубровачке писце, г. Нико 'Бивановић, наилазиу мањим архивима на интересантне податке нарочито за писце XVII и ХУШ века. Благодарећи томе материјалу биограФски метод критике може се данас с успехом применити и на студије из дубровачке књижевности, и г. Поповић наводи неколико нримера у којима досада тамна и необјашњива места у делима дубров. иисаца добијају у податцима ове врсте свој потпун коментар. Овим нримерима г. Поповић је још једном доказао важност тих новина у изучавању дубровачке књижевности, али је одмах навео и замерке које се могу чинити и чине студијама те врсте и успео да их иобије што до сада није учињено. Наиме, може се приметити, да таквих података нема довољно и да се њима не може свако пптање решити, и друго, дубровачки песцнии су често давали дела скоро сасвим безлична и без икакве везе ■са животом иишчевим. На прву замерку одговор је да се биографски метод са успехом уиотребљава у већим литературама, и ако су податци често много оскуднији но ови, које ми имамо, а код друге замерке треба имати на уму да нису сва дела безлична, и затим, у противним случајевима паралела између песникова живота и његових дела и констатација њихове безличности врло је интересантна како за писца тако и за целокупну књижевност којо.ј прнпада. Случајеви ове врсте можда донекле ограничавају примену биографског метода у изучавању дубровачке књижевности али је никако не искључују. Метод изучавања средине и њеног утицаја на књил;евност исто се тако може употребити, јер се у поменутим архивима налази врло много података о свакодневном животу у Дубровнику 2 . Предавање г. Миливоја Башића „Најглавнији узродч недовољноме успеху наставе из српског језика" додирује практичну страну тога питања и

1 1)ег га^изашасће В1сћ4ег §18ко Мепбе(;1с, А гс М у 1. з1. РМ1. XIX, 1897, стр. 22; ВеК;га§е гиг га^изашасћеп БК:ега<;ише8сћ1сћ1;е, А гс Му, XXI, 1899, 398.

2 Предавање г. П. Поповића штампаио је у »Извлснл отд. руссваго лзика и сдовесностп Имп. Акад. Наукт,«, т. XV, ка. 2 (нреведено у Ск. Гласнику, св. за 1. .децембар 1911.).