Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

181

Народне библиотеке, чиме се многи читаоци иоименце, ђаци, лишавају могућности, да се књигама користе" 1 . Извештај за годину 1896 завршује се овако: „Крајње је време, да се за Народну библиотеку нађу довољне просторије (јер иначе биће она свашта пре, само не ирава Народна библиот ека)" ; . У лето 1897, добивене су за Народну библпотеку још две собе: то су данашње читаонице, велика и мала, које су главни предмет овом и оваквом писању. Добитком тих двају одељења, мислило се да је постигнут не само тахипит већ и орМтпт за. Народну библиотеку, пуних је четрнаест година како Народна библио тека располаже са свега четрдесет н пет седишта за госте, који — још непрестано — свакога раднога дана долазе у Библиотеку. А ево какве су, данас, читаонице Народне библиотеке у Боограду. Велик а читаоница — соба од непуних четрдесет квадратних метара површине и од непуних две стотине метара ваздуха, са старинским прозорима (има их три), окренутим северозападу — ни мало не одговара циљу коме би требало да служи. Поред тога што нема ни једног јединог савременог захтева, она нема ни нрвих, најосновиијих и најбитнијих погодаба ко.је се изискују за најобичније људско боравиште: она нема ни довољно ваздуха, ни довољно светлости за своје посетиоце. Осим овога, у великој читаоници — исто као и у свима осталим „просторијама" Народне библиотеке, не изузимајући ни канцеларије- чиновника њеннх — налазе се неколики ормани и иолице са књигама, и то, махом, првих, најстаријих издања, пуним надалеко чувене библиотечке прашине и задаха, који се слободно шире на све стране, уједињујућп се са задасима коже, одела, обуће, и дисанога. ваздуха посетилаца — ђака. Осуђени да живе у тој атмосФери која је, нарочито зими или кишних дана, врло непријатна, чиновници Народне библиотеке труде се да доскоче тој невољи својој једппм патријархалним и јевтиним средством: они по нећима посипају и пале тамјан те тако онај загушљиви и несносни ваздух чине пријатнијпм, ба.р за чуло мириса. Мала читаоница која, збиља, не би се мањом ни замислити могла, а, која је „за лица, која за своје штудије нотребују више мира и удобностн има све особине велике читаонице, ако не у већој, оно, бар, у исто толикој мери, иоред тога што има само један једини прозор на коме ни данас још нема завесе, те тако уз електрпчну светлост, још номаже Физичкоме слепилу својих посетилаца, махом наставник-, и људи од књиге. ТТ ТТокрај свих ових рђавих особина, које би се, врло лако и врло брзо могле отклонити, у раду Народне библиотеке у години 1910, осећа се, и види се напредак. Чнтаонице Народне библиотеке посећиване су, може се рећи, врло добро. Исто тако узимано је 1910 године више књнга ван Библиотеке но у години нред овом. Ево краткога прегледа чнтаних стварп и читалаца њихових. (Впди табелу на 180 страни).

1 Годишњак за 1895, етр. 94—95.