Просветни гласник

180

ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

И ако би се још унадред, без икаква иодробннјега говора о њима, само на један иоглед, са чистом савешћу могдо рећи да то стање није ни надик на оно какво би требало да је, — ја ћу, инак, пустнти да овде говоре историјске чињенице. I „Народна библиотека у иочетку (а то је пре скоро седамдесет година), док је још била гомила књига у поиечитељству просвештенија, смештала се где и то поиечитељство. — Најпосле пренесена је на велику пијацу, у кућу коју је својој отаџбини поклонио племенити родољуб Миша Анастасијевић" 1 . Као што се зна, у једно време било је у Кааетан-Мишиноме зданију, нсколико државних надлештава и установа; данас је у тој згради само Универзитет и Народна библиотека. Сва државна надлештва и све друге установс, који су били у њој, добили су нове, нространије, своје зграде: само јс Народна библиотека остала закопана на великој нијаци. Чак и сам Универзитет данас узима у најам друге зграде, јер му требају; Народној библиотеци, исто као и пре петнаест и више година, довољно је и данас шест „просторија", рачунајући ту и праву библиотеку (собе где су књиге) и канцедарије чиновничке. Године 1888, у извештају о стању Народне библиотеке који ,је. у.једно и историја њена, стоји ово: „У овој кући, Народна библиотека заузима само четири омање собе, од којих је само једна могла бити уступљена за читање гостима, који свакога раднога дана долазе у Бибдиотеку. А књиге су стнскане ио ходннцима и испод степеница, где се год нашло и најмање празнога места. Оабијен у оваку тескобу, завод овај нити може напредовати, питп има где нримати толике одличне похађаче- који бп се његовим књигама служилн. Тога ради, многе се књиге морају давати и ван Библиотеке, а из тога давања излазе често немиле последице, па некад и праве штете" 2 . Ја нећу овде да говорим о овим „немилим последицама и о штетама": требало би доћи у Народну библиотеку па видети оне силне старе реверсе још од пре тридесет година на овамо. Од године 1895, од кад је почето објављивање извештаја о стању Народне библиотеке, у Годишњацима. С. К- Академије, у свакоме извештају посвећен је ио један повећи део његов очајноме вапају библиотекареву унућепоме нредседништву Академпје. Тако, 1895, годнне, бпблиотекар износи : „Просторије, у којима је смештена Народна библиотека, тако су, по себи, малене и недовољне, да већ одавна не одговарају потребе, Нолице за књиге тако су пуне да се многе књиге морадоше смест:.ти у управников кабинет, у предсобље, у ходник, па и у собу у којој служитељ један спава. Због недовољних просторија морале су се многе књиге потрпати у сандуке, или на таван попети, те тако изузете су из циља, коме је Народна библиотека намењена. Због исте незгоде не могу ни књиге да се набављају, те тако се већ од више година Библиотека не попуњава ни издалека у оној мери и у оном смислу, који би одговарали позпву и достојанству Народне библиотеке. Најпосле, због недовољних нросторија скучена је и читаоница

1 М. Ђ. МилиАевиЛ: Народна Библиотека (С. К. А. Глас У. стр. 34.). - Народна Виблиотека. (Глас У, стр. 31—35.).