Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

183

пензијонери • •

217

пута

(мушки

217 пута; женски —

уметници • • •

100

п

( „

100 „

учитељи • • •

58

17

( »

54 „ „ 4

адвокати • • •

37

11

свештеници • ■

20

11

оФицири и војн.

18

11 ■

Као што се из овога впдн, и код нас, као н у другоме свету, највише посећују бнблиотеку и у њој раде ђаци н ирофесори. Међутим, осећа се мало јаче интерпсовање п потреба за књигом н код чиновника., а нарочито код млађих грађана, оба нола. Кад би нешто, наша Народна библиотека била бар нрнближно на ономе ступњу, на коме су њене срећније друге у свету, ње1г би се рад н утицај раширио до крајних граница својих. * Ђачка склоништа у Београду. — На жалост, нису данас сва школска доца срећна да ужнвају подједнаку васпитну благодат и од својих кућа и од школе. У раније доба свога културног живота наш се Београд није могао похвалнти нн многим васнитним школама ни њиховпм добрим уређењем. Али су зато наше породице биле у могућности да боље одговарају својим васпитачким дужностима. Данашњи пам је културни напредак истпна донео и више и бољих васпитних школа, али је, на велику жалост, својим тешким захтевима, многим родитељима одузео могућност да врше своју најприроднију дужност — да васпитавају н негују свој подмладак. Под тешким теретом бриге и напорног рада да одрже само живот свој и својих, многи се родитељи данас у вршењу своје васпитачке дужности ограннчавају само на то, да свој подмладак предаду у јутру школи, и да га из ње приме тек у вече иод свој кров. Као аоследица овога јавља се једна свакидашња појава у животу наших београдских народних школа, која непосвећенима не пада у очи. Свакога дана, кад се нре иодне ученнци пусте из њих, онда једнн иду весело кући својим милим родитељима, и док ови ученици у подие проводе при топлом јелу у кругу породичном, слушајући добре савете својих родитеља, дотле други остају иза својих другова, иза наставника, па и иза служитеља, остају ту негде око школе, јер немају куда. Борба за одржање породпце одвела им је родитеље од куће рано и на цео дан и они су за све то време п без родитељског крова и без њихова надзора. Пуштени из школе, а 1.е имајући за то време куће, у зимње доба проводе ови .остављени и слабо одевени малишани негде у хладном школском ходнику, иредсобљу, или у каквом заклону око школе, проводе време без посла, или занимајућв се разнпм недопуштеним и рђавим забавама. Ту употробе п оно мало бедне хране што је собом доносе од кућа у недрима или својим торбицама. После школскпх часова, нре нодне, сакупљени зпмн у ходнику, предсобљу, или каквом заклону, стојећи, седећи на земљи, циглама, илн дрвеним труицима, једу оно што су собом донели. Тих дана они ннкако и не виде топла јела. Најобичнпја им је храна сув хлеб; понеко се слади још п иекмезом или ко.јим парченцетом сира, а ко добије пет пара, тај ће купптн у каквој месарској радњн шаку отнадака од сувих кобаспца, сланине, сува меса и др., што пм месари нродају нод именом „ситнеж".