Просветни гласник

184

проевЕтнн . тласник

Тако зими. Кад насхану топдији данн, онда се већем броју ове деде не зна нн место ручања; она се, чим из школа нзиђу, разилазе по улицама, иду на заклоњена места и подаље од школа, н ту се сама илн удружена с другом нешколском уличном дедом одају разним непристојним занимањима. Неносвећенима све ово не пада у очи, али наставници и ближи познаваоци наших београдских школа виде јасно немиле последице оваког живота ово школске деце. Они на лицу таквих малишана гледе сваког дана. бледило и нсннјеност, на рукама, глави и врату нечистоту, а на оделу крајњу неуредност. Ењиге и остали школски прибор су им у највећем нереду; домаћи задацп су увек неизрађенп. Впше гладни него сити, зими озебли,. а скоро увек нечисти, они не могу ни у школи ка.ко ваља да прате наставу,. да слушају своје наставнике који им дају знања корисна за живот. Али док оваке појаве могу проматрати само они који су ближи унутрашњем животу наших београдскнх школа, јер се оне у тишини дешавају, дотле се њихове последице у брзо појављују и ширем кругу београдског грађанства, н то још у горем облику и већим размерама. Из оних крајева нашега Београда, где има оваке школске деце у већем броју, често стижу тужбе, а јож се чешће чују грдње због несносне школске деце, која унотребљавају улицу за своје недопуштене и непристојне иоступке; која ту внчу н граје; међу собом се руже, псују и непристојне речи говоре; каменицама се туку; прозоре лудају; по зндовпма брљају; пролазннцнма досађују; са старцима, старицама и другим људима шалу збијају; накратко,. обично чине све оно што мирне грађане мути и узнемпрује. Али овакве појаве морају бацити у брнгу и свакога мисленога члана нашега друштва, јер будућност оваквих малшпана даје тужне резултате. Док су у школи, онп својим владањем дају рђав пример друговима својим. Због слабе неге и тумарања многи навуку на се разне заразне болестп, па их уносе у школу, те страдају и други њихови другови. А из онога што од њпх у детињству не угине, рекрутују се већнм делом чланови недостојни једног моралног друштва. Ако би се мало ближе загледало у криминалну статистику, видело би се да број младих злочинаца јако расте. А и омање крађе и оштете показују знатан прираштај младих преступника, п ако се мало њих открнје. Па откуда овако жалосне иојаве међу школском децом? Свакојако отуда што је известан број међу њима у ваншколско доба остављен, и мимо вољу њихових родитеља и старатеља, без заклона н надзора, те изложен разним ■рђавим уличним утицајима. . Да бн се тај узрок уклонио ; и београдска школска младеж од пропадања сачувала, октобра месеца 1902. годиие основано је у Београду Друштво за отварање и одржавање склоништа за ђаке народних школа. Ово је Друштво ставило себи у задатак, да у свима крајевима наше престонпце поред народних школа отвара ђачка склоништа; да у њих прима спротну децу оних родитеља, који нису у могућности да над њом воде надзор ван школског времена; да такву децу, зими у топлим просторијама а лети у вртовима, преко нарочитих васпитача. корисним и здравим занимањем навикава на раденост, прнстојност, послушност, ред, чистоту и друге врлине и да их храни храном и здравијом и обилнијом, како би из њих одрасли и здрави и корисни наши суграђани. И после потребних претходних припрема Друштво је 15.јануара 1903. године отворило прво ђачко склониште у Београду у основној школи на