Просветни гласник

ПШОЛСКО КРЕТАЊЕ

185

Западном Врачару, где је било највише деце којој .је склонишна иомоћ нотребна. Према својим средствима друштво је у тој години школској чувало и хранило око 70 деце. и ако је много већи број очекивао друштвену помоћ. Али већ у идућо.ј школској години иримљено је 100 деце, па се после сваке нове године тај број све впше новећавао. Ну ово прво склониште примало је децу само из најбољих школа: савиначке, источно-врача-рске па и савске. Деца других школа нису могла долазити, јер им је било далеко. За то је друштво 3. јануара 1905. године отворило и друго ђачко склониште у основној школи у Палилулп за децу те школе и школе на Дунавском Крају. Тако је од тада друштво радило без мало непрестано с два склоништа. У свако је примано свакога школскога дана до близу 100 деце и мушке и женске, и ту чувано и храњено бесплатно. Ну ова склоништа у почетку нису имала својих засебних зграда, него су била смештена у основним школама, као што је још и данас случај са савинским склоништем. То је имало својих незгода: једно, што склонпштима никад није могао бити стално обезбеђен рад за сваку школску голину, него је почетком сваке школске године могла да наступи потреба да се склонишне просторије одузимљу за школске учионицс, као што је и бивао неколико пута случај, а склоништа су морала или да се селе у друге зграде или привремено да обустављају свој рад; а друго, што у оваквим тескобним просторијама склоништа нису ни могла потпуно развити свој задатак. Зато се управа друштвена непрестано и паштила да дође до својих зграда нарочито удешених за склонишне смерове. И, милосрђе, које је и■ покренуло добре људе да оснују ово друштво, нашло је одзива и у срцу једног грађанипа београдског, и он се одлучи да подигне дом за једно склониште. Тако је 28. априла 1908. год. г. Никола Спасић, трговац београдски у нрисуству чланова Управног и Надзорног Одбора овог друштва ударио камен дому за Палилулско Склониште. А већ с јесени исте године красила је онај крај наше Палилуле, где се налази основна школа, једна лена двоспратна зграда особена стила с натписом: „Ђачком Склоништу — Никола Спасић". Али, на жалост, ни у тој својој великој и иространој згради Управа друштвена није могла да отиочне свој рад и у другом правцу ■ да пружи деци и корисна занимања, јер је стицајем прилика морала да уступи пространу двориицу на горњем спрату, намењену за корисно занимање склонишне деце. општини за школске учионице. Те тако и у тој својој новој згради Управа је принуђена да изводи само један део свога задатка храњење и чување деце. Према материјалним средствима и просторијама данас друштво храни и чува у својим склоништима свакога школскога дана нешто више од 300 деце из основних школа (на Савинцу до 130, а у Палилули до 170 деце). Цео рад у склоништима изводи се но једном утврђеном правилнику у коие је пронисана до најмањих ситница свачија дужност и ред по коме се што ради. По томе иравилнику деца долазе у склоништа између 10 и 11 1 ј г часова пре подне. Ту се она иод надзором васнитачице баве у раду или у каквој забави до ручка. Ручак је заједнички н ночиње у 11'/ 2 часова, пошто се прво руке оперу и отпева или очита молитва. Свакн учсник има своје одређено место на клупи и за застртим столом, који су начињени према