Просветни гласник
ПГПКДЗИ И ОЦЕНВ
323
су се тако рећи дојуче хранили људским месом, и који су живе прождирали своје заробљенике. Закључак — Ова бедна створења, ипак су људска створења; имајмо сажаљења према н>има, али их не нрезиримо. Потрудимо се да их себи приближимо, потрудимо се да од њих створимо људе. Питања — Познајете ли ло имену које днвљачке народе? Гдеживе? Еако живе? Први разговор —• Суштине: Образован човек (наставак). Увод — Ви внше волите да сте део образованог човечанства. Развијање — Образован човек, његов живот. Рођени сте у умереном иределу нашег илода, тамо где је клима згодна за људску радљивост, тамо где природа услужна према напорима пружа помаже земљорадњи, индустрији и трговини. Станујете у добро саграђеним кућама, које су подигнуте од дигала или камена, одепљене малтером, покривене цреповима или плехом, на љимасу местимице пробијена врата и многи нрозори: у тим кућама имате довољно свежег ваздуха и светдости. На ногама носите чизме, ципеле пли опанке, и ирема годишњим временима тело вам је иокривено тоилим вуненим оделом или иак как.вом лаком и танком материјом. На столу вашем различита су јела и сва укусна, јер је обрађивач употребио сва средства да из плодног земљишта извуче све производе које може, а ваша мати опет има згодно огњигате, кухињско иосуђе и друге алатке. Наиослетку живите у слободној' земљи у којој владају закони које нико не може сузбити; нема више отнмачине нити убијања: живите у миру и пријатељетву са својим суграђанима. Закључак — Образовани људи снажни су нрема природи која их храни и живе између себе као браћа. Други и трећи разговор — Суштина: Суиериорност образованог човека. Наиредак. Образован човек је узвишено биће: он се ослободио притиска природних сила којима госиодари; он се ослободио суровости других људи, с којима сад мирно заједно ради на уналређењу човечанства; напослетку ослободио се гадних, ниских инстинката, против којих се бори. Увод — Образовани човек је изнад дивљака, изнад некадашњег човека, изнад животиње. Развијање — 1) Човек је слободан ирема ирироди. Не живи више у неирекидном страху : Чак п сам гром, ово страшило, више га не плаши, јер се уме и од њега да сачува. Чак се умео с њим да спријатељи, и сад га већ електрицитет осветљава, и преноси на далеко, ислравно и верно његову личност, његову мисао и његов глас (железница, телеграФ, телеФон). Захваљујући својој интелигенцији он је успео да позна законе његове продукције и може га сад и сам производити и њим се служити. Образован човек не живи више у беди: Он је искористио земљу, њезине производе, климу и ирибавио себи многобројне врс-те пријатне хране: онгје тако рећи створио хранљиво жито, природно грожђе, и хиљаду других врста воћа. Он је преобразио земљу, од пустиње начинио је нлодно земљитте, и од баруштина здрав п плодан крај. 2) Човек је слободан ирема другим људима. Људи су се удружили у народе: Њима унрављају праведни закони и слаби и немоћни су свуда једнаки са снажним и јаким; заштићени сте нротив самовоље и суровости; не можете бпти лишени слободе без пресуда, не може вас нико натерати да радите 20 сахати дневно, имате права да слободно мислите, пхто се још просветни гдасние, I ењ ., 3 и 4 св., 1911. 22