Просветни гласник

328

НР0СВЕ1НИ ГЛАСНИК

стинкт, због кога је она свуда најпре тражила образовање. И природан је инстинкт, због кога она тражи баш „образоваве, уметност и мудрост људи", због кога хоћо образованост у оном облику, у ком она нреставља уопште достигнуту културну висину. А може ли се већ данас по ексактним психолошким методама доказати нравилност, природност онога, што је тражено тако по инстинкту? Модерна психологија већ је одбацила нека мишљења о „женској особености", али још много недостаје до ексактне психологије жене, јер су до сада људи обрађивали ову науку, а њима за ову специјалну област недостаје најбитнији извор, властнто иознаваље и доживљење. Један од најновијих испитивача на овом пољу, Холанђанин Г. Хајманс вели: „Ираву исихологију жена треба заиста да очекујемо од жене, која је довољно жена, да је у себи нреживела све богатство женске душе, а у исто време да се довољно прнближи мушкоме духу, да би оно богаство могла аналитички савладати". А све што је у посматрању таквих жена, све уиућује на правац органскога прннципа. Л. одбацује свако специФичко женско образовање. Ослањајући се на нолустолетно искуство немачке женске школе, она у идеалу „специФичкога образовања женскиња" налази само израз пстога механичког принцина, који је одавно на другим пољима упознат у његовој немоћи, и ако се још наслеђује као нека вечна болест. „Женски покрет у ствари није ништа друго до борба за. ослобођење, коју права женска особеност води протину конвенције; он је тиме културни покрет у последњем смислу речи, то јест ако се под културом хоће да разуме најФиније изображење људске литности по еаконима, који су у њој". Владавина механпчкога нринципа ночнњала је и почиње већ у дечјој соби. Добри стари дечји пријатељ био је заједнички и једном и другом роду. И што вреди за дечју собу, за домаћу лектиру, то вреди и за школу. У основној настави сем ручнога рада доиста не би било ничег другог, због чега бн ваљало издвајати наставу мушкараца од наставе женске деце. Опасност због губитка женске особености увек је само код женске деце у вишим сталежима. Ова опасност се повећава са настунањем нолног диференцовања; јер ту механички метод мисли, да треба да пристуни са удвојеном снагом. Али баш ту не треба ништа да се учини, те да се нагласи ово диФеренцовање, јер нагласити значи овде пре времена урадити. Еолико овде већ почиње доиста одвајање СФера интересовања, у колико се опажа оно нијансовање, које обележава мушко и женско мишљење, осећаље и тежење, томе се може помоћи без каквих особених метода. Треба само оставити, да мушкарац спонтано даље прати једну а женска другу страну каквс историске појаве, али не упадати насилно у један правац. И Л. не би држала за штету — та иначе не би могла заступати заједничку наставу мупгких и женских — кад би се у школи уопште игноровало полно диФеренцовање, кад би се овде одржавала потпуна објектнвност и ирисебност наспрам духовно-историског живота. Човек и жена треба да заједно схватају свет и живот, и све више и вишо на заједничким путовима, нс вишо у ранијој апсолутној подвојености. Тада је добијање заједничке основице ирво; ди®еренцовањо вртпи природа сама собом с помоћу органскога принципа, који код оба пола специФичкн одређу.је стварање духовнога света. У то верују немачке земље са својом заједничком наставом или наставом на истим начелима. „Али код нас требало би мислити: Кад је Господ Бог створио Еву, тада је у далекој даљини видео немачкога педагога женских школа (Мас1сћепбсћи1рМа§о§еп) н рекао: тај ће већ довести у ред, што ја не могу...."