Просветни гласник

330

дросветни г.1асник

нешто цело, ваља.10 би искључиво домаћем иривредноги васдитању жене посветити јсдну годин}", а најмање пола године. За т. зв. вишо сталеже у стручним школама које они сами плаћају; у општинским школама требало би га дотаћи као обавезно продужно образовање. Није потребно указивати на велике користи, које би оно собом донело баш за радничке класе, норед тога још и за избор позива. А зашто се то не уради? Зато што стаје новада. Кад је у нитању ново наоружање војске на основи техничких преображаја као п новина као на прпмер сада ваздухопловство — онда мора имати новаца. Женама дати оружје, које за њу заповеднички тражи ново време, за то га неће бити, и ако је у пптању добро породице. Као да за ову ствар нема симпатија. Напротив; у целој реФорми женских школа само је настава кућанства у школама за спрему домаћица (Ггаиепзсћи1еп) изазвала општи ентузијазам у пруском народном нредставништву. Али су се уживели у мисао, да се женско образовање на свима пољима може извршити онако узгред, да жена интуитивно продукује домаћичко умење кад јој се у некодико часова кувања даду најпримитивнији основни појмови. И то што су жене с малим задовољне, те су већ срећне због самог увођења у домаћичку наставу у школи, утврђује државу и општине у мишљењу, да су тиме учинили већ нешто огромно. А кад би једном настао истински покрет за увођење и само пола године продужне наставе из домаћинства у оиштинске школе, г-ђица Л. је уверена. да би он нанослетку морао довести до победе. А овом победом више би се урадило за специФички женско образовање него свим оним, што је немачки педагог женских школа измислио за спас женскога рода. Јер да речемо још једном укратко — овде, на пољу домаћичкога умења, заједно са негом деце и свим, што је иначе с тим у вези, јесу једина снецијална знања, која су жени потребна. А за оно, што иначе означавамо као специфички женско мишљење и осећање, стара се сама. природа или пример и утицај жене васпитача, а никако „женско" заоштравање свпх наставних предмета или вештачки произведена хипертроФија духа... Г-ђица Л. овако завршује своје предавање: „Женска особеност не може и не треба да се укочи у оној Фази, у којој би је човек хтео задржати. А сасвим умесно она ее може даље развијати и развијаће се само у оном правцу, који је дат, кад је прва мати своје дете са топлим људским осећањем стисла у своје наручје. После свих лутања, којнх има у сваком развитку, она ће опет ући у ову линију. И уколико је у нрошлости добила облик права женскост (Ггаиеа4ит), она ће у новој ®ази опет остати, али свесно место ннстинктпвно. Сваки други развитак немогућан је, јер би био против нрпроде. И човеку, који брижно гледа на нову Фаву, ми можемо само довикнути: „Веруј ономе 31с уо 1 о , з1с шћео природе!" После предавања настала је дискусија, коју је отворио школски саветник Вихграм. Он, према својем погледу и свом искуству, стао је на гледиште, да се мора веровати органскоме бивању, ко.је се развија по урођеним законима. Наставнпци би требало да буду само помоћници. Али ипак мисли, да треба захвалити проФесору Гаудигу на обилмпм подстицајима у његову предавању и на изјави. да женскима жели у највећој мери ступање у познв. Даље је говорпла госпођа Крукенберг и госнођнца Ш л о т м ан.о в а, на је онда одговарао Д-р Гаудиг; после говора још неких других завршили су реФеренти, г. Гаудиг и г-ђица Ланге дискусију, која је, као и оба предавања, била озбиљна и занимљива.