Просветни гласник

НАСТАБА И КУЛТУРА

ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ' Доситије Је први философ сриски, Доситије је оснивалац нове српске књижевности, Доситије је први писао народним језиком, Доситије је јачи и важнији од свих својих сувременика и претходника, Доситије је први министар просвете у Србији, Доситије је реФорматор и просветитељ, Доситије има још пуно одлика које му дају велику важност и значај у историји српске каижевности, просвете и културе, — ади је можда најдепше у њему његова Фигура, еволуција његова талента и знања, то што је из ничега постао па дошао до највишега. Тако пространа еводуција ретка је у опште, код нас Срба нарочито, пошто је код нас скоро правидо (или је то бар до скора бидо) да књижевник остаје при својим првим способностима, при оном што му таленат да, а да се не развије ништа даље, у току своје књижевничке каријере. Рођен вероватно 1742. у Чакову у Банату, Димитрије, како је он назван на крштењу, почео је учећи занат, али га жеља за науком, коју .је он тада. гледао сву у црквеним књигама, одведе у манастир Опово у Срему, где проведе дуже времена, и где се 1758. и закалуђери и доби име Доситије. Јачим духовима манастирски живот обично не годи, и кајање ради калуђерења долази чим се дође до правог познавања ствари. Кајање је дошло и код Доситеја, и то врло рано; тим пре је то морало доћи што његова прва и моћна жеља не бејаше посветити се цркви него науци. Не дошавши ваљда још до двадесете године (1760), Доситије баци мантију о крушку, и оде у свет, потпуно разочаран у свом некадашњем пијетету према калуђерском сталежу. Избегавши из манастира, Доситије прође многе земље, учитељујући и иоучавајући приватне ученике. Најпре прође земље српске и хрватске: Хрватску, Далмацију и Црну Гору, затим друге балканске:

1 Овај је чланак делимично шхамлан у »Наставнику« од 1908 године.