Просветни гласник

НАСТАВА Н КУЛТУРА

237

Грчку, Албанију, Румунију, и Европску Турску уоиште, најзад и друге источне земље, као један део Мале Азије (Смирна). У тим земљама, у којима се бавио десетак година (до 1771.), он научи доста језика: грчки, латински и талијански (румунски је знао још раније), и образовао се у моралним и филозофским наукама какве тада међу Грдима цветаху. После, све у жељи за даљим учевем и све даље учитељујући, Доситије прође и познаде и западне и друге европске земље: Аустрију,

Немачку, Франдуску, Енглеску и нешто Италије и Русије, и у н >има се у главном задржа преко тридесет година. Он научи немачки, Француски, руски и енглески језик, и познаде што беше најбоље у тим књижевностима. Напослетку, кад се Србија ослободила, Доситије пређе у ову (1807.), скраси се у Београду и проведе ту остатак свога живота, као најуваженији и највећи књижевни радник српски тога доба, као патриарх тадашње малене српске просвете и културе, као Волтер у Фернеју од прилике. Ту и умре 1811.