Просветни гласник

240

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

XVIII веку поникла код Срба у Угарској, и која се проширила на сав православни, а само де.шмично на католички, део нашега иарода. Затим, цео овај чланак има карактер не нечега дефинитивног, но више консултативног. Питање о подели нове српске књижевности на периоде „е прилично замршено, у сваком случају остаје нерешено, и од општег научног, а нарочито од школског интереса је да се приступи његовом решавању. Писац овога чланка нрво ке изнети у прегледу раније поделе, затим ће изнети свој иредлог једне нове поделе, са нарочитом молбом госноди колегама наставницима срнске књижевности по средњим школама: да проуче ову нову поделу, обраЛајуКи нарочито пажњу на њену иракткчну школску вредност. и изволе казати своје примедбе. II Од наших историја књижевности има их неколико које не говоре о нашој новој књижевности. 1. Одлична, и још и дацас потребна ШаГоггја кпјггеппозИ пагоАа ЈшаГзЈсода, г згрзкода, од Г. Ђатрослава Јаги&а, која је изашла у Загребу 1867 !одине, на жалоет није одмакла даље од књиге I, и ограничила се на средњевековну књижевност, од VII до краја XIV века. У новом и великом делу г. Јагића Исторгл Славпнскоп Филологш (бнциклопедш Славкнскоп Филологш. Издате отдћлешл русскаго нзнка и словесности Императорскоп Академш НаукЂ. Санктпетербургг, 1910.), има неколико глава које се непосредно тичу и историје нове српске књижевности (XIV, XV. делимично и главе: XIX, XXII, XXVI, XXVII). Ма колико да ,је Г. Јагић дао речи „Филологија" широк обим, ипак његова изучавања, и ако корисна по књижевну историју, нису књижевно-историјска у нравом смислу речи. 2. Писма о књижевности сриској и хрватској од Јована Бошковића (Нови Сад, 1892.). Остављајући на страиу питање о њеној оригиналности и научној вредности, и ова књига не даје потпуну слику српске и хрватске књижевности. Бошковић је дао преглед старе и средње, дубровачке, књижевности, са Андријом Качићем Миошићем закључно, без помињања и босанске и славонске књижевности. 3. Иреглед сриеке књижевноети Г. Павла ПоиовиЛа (Београд, 1909.), најбољи и најпотпунији посао своје врсте који до сада имамо, првом књигом ограничава се на стару, народну и дубровачку књижевност. Друга књига обухватиће извесно локалне наше књижевности XVII и XVIII века и нову књижевност од XVIII века до данас. Те три наше историје књижевности не обухватају нову књижевност, али их има неколико других које обухватају и тај највећи и најважнији период.