Просветни гласник

настава и култура

239

биде јако у моди. Ту су, наиослетку, и комедије, као једна Десингова (Дамон). Напослотку је израдио иједну Етику (1803), по талијанском писцу Соави, и у н.ој изложио главна, елементарна начела ове науке, али ни то не сувопарно и иедантно, него често у тону козерије, пријатне и анегдотичне. Сва та дела имала су јак утицај на ондашњу публику, српску, хрватску, бугарску и румунску, и много су допринела буђењу и јачању културне и књижевне свести у Срба и Југословена. * Доситије .још није проучен како би требало. У последње време проучавања о њему долазе на дневни ред, и у колико она напредују, титула Доситијева постаје све већа и значајнија. Она ће постати врло велика и врло значајна, кад се та проучавања потпуно приведук рају. п. п.

ПОДЕЛА НОБЕ ОРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ПЕРИОДЕ 1

I Пре но што би се прешло на саму ствар, потребно је учинити извесне напомене. Писац овога чланка стоји на гледишту српско-хрватског народног јединства, и држи да је немогуће у целини излагати срнску или хрватску књижевност независно једну од друге. Може се назвати како се хоће: историја српско-хрватске књижевности, историја српске и хрватске књижевности, али књижевности оба дела нашега народа има.ју заједничког, поред језика и општега духа, још и толико додирннх тачака и општих ознака, има и писаца и целих груиа писаца који се не могу прикључивати ни једној ни другој књижевности, и, најзад, као што се постигло јединство у 1 'езику, тако је данас очигледна и неоспорна тенденција ка јединству у књижевном раду. Зато је научно немогуће проучавати у целини једну књижепност без друге. Изузетно, могу се засебно проучавати поједини периоди обеју књижевности, и то више из практичних разлога, да се у нашо.ј неразрађеној историји књижевности сврше детаљни и претходни послови за једну пространу књижевно-историјску синтезу. Због тога је у овом чланку реч само о новој сриској књижевности у ужем смислу речи, о књижевности која је у

1 0 овој темл говорио је писац овога чланка 10. децембра 1910 године, у Друштву за сриски језпк и књижевност. Извесне појединосхи иа нредавања су из.иењене, а неке нове поједпности додате су.