Просветни гласник

248

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

о

§ § 8 5-1 1^7 со

Поглед на новине и на књижевна друштва. Поглед на нациопалну науку. (I Научно обрађивање језика; II Народна и књижевна историја; критика; III ГеограФија и етнографија; уоиена књижевност; 1У Проучавање природе сриских и х]>ватских земаља). 1гдава: Рапији наглашаји. (А. Падмовић. Ђ. Арнодд. X. Бададић. Ј. Хранидовић. Ј. Мидаковић. Д. Врзак. Ј. Томић. В. М. Јовановић. Дрггутин Ј. Илић. II » Бојислав Ј. Илић. III » Партијски бард. IV х. Пред новим: (А. Шантић. М. Митровић. М. Јакшић. Р. Ј. Одавић. Ј. Димитријевићка. А. Тресић-Павичић. V » Силвије Страхимир КрањчевиК. VI » Млада Хрватска. Л"П » Сриски модернизам. VIII ј, Посебне иојаве. А. К. Лазаревић. Ј. М. Веселииовић. С. Матавуљ. Е. Кумичић. Љ. Бабић-Ђалски. Појединци. Л. Комарчић. Д. Ј. Плић. С. Сремац. Б. Нушић. П. И. Вукићевнћ. Св. П. Ранковић. Т. П. Костић. Б. Станковић. По покрајинама. Хумор и сатира. Појединци. \ Преводи. л / Гдасници новог доба. Иво Војиновић. В Ђ. Нушић. С. Туцић. драма ^ Беговић. М. Николић. Поједини помени. Најзад, „Неколико речи о будц&ности књижевне заједнице Да оставимо на страну све остале рђаве стране савршено неуиотребљиве књиге Г. А. Гавридовића. али само ова подела је тако несрећна да јој се ништа равно не може наћи ни у једној светској историји књижевности. Немогуће је ухватити према чему је Г. Гавридовић вршио своју деобу, и из које намере. Оно што њу оддикује то је збрка. на свима странама и потпуна, збрка између књижевности и науке, збрка у основним књижевним појмовима, збрка између српске и хрватске књижевности, збрка у појединим идејним и књижевним моментима, збрка књижевних радова и особних имена. Ко упадне у читање ове збуњене књиге, није у стању из ње изићи. А за школску употребу њу чине немогућном не сако нетачне идеје и сидие материјадне грешке, но и ова јединствена подела, коју је довољно прегдедати на видети сву њену апсурдност и неупотребљивост. 11) Г. Навле ПоповиЛ је у Прегледу нове српске књижевности (Наставник, 1907, књ. XVIII) дао поделу по вековима: XVIII век као дедина, прва подовина XIX века, друга подовина XIX века, но у тим нериодима опет је редом проматрао развитак појединих родова. 12) 1. Др. Тихомир ОстојиЛ у својој књизи Сриска Ењижевност од Велике Сеобе до Доситеја ОбрадовиКа зауставио се таман онде где отпочиње наша права књижевност. Ади у оцени на књигу Сриска Књижевност у XVIII веку, у А г М у ј 'пг зГа^гзсће РМШодге (1910, XXXII Вапс1), он износи могућност овог обедежавања првих периода нове ерпске књижевности: I 1690—1783, од сеобе Срба у Угарској па до појаве прве штампане књиге Доситеја Обрадовића, дакде оно доба о коме је он говорио