Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

249

у својој књизи Сриска Ењижевноет од Ђелике Сеобе до Доситеја ОбрадовиЛа. То је доба руског утицаја и теологије. II 1783 до 1811 или до 1814, од прве штамиане књиге Доситеја Обрадовића па до смрти његове (1811), када од нридике нада и појава и неко.шко важних новина у српском књижевном и културном животу: Сало дебелога јера, либо азбукопретрее Саве Мркаља (1810), почетак Новина Србских Димитрија Давидовића и Димитрија Фрушића (1818), појава прве књиге Вука Караџића (1814).') III Поделе. као што се види, чињене су у главноме, на основу филодошких борби, иди ради издагања историје појединих књижевних радова. У већини сдучајева мешала су се оба критериума, а често се задовољавало и више мање хронолошким из.хагањем биографија појединих писаца. Фидолошки критериум истакнут је код нас пре четрдесет година, у часу када су идеје Вука Караџића сдавнде своју пуну победу, у цветно доба Даничићеве шкоде, када су се старији писци цениди према томе: јесу ди биди противници иди пристадице Вука Караџића, и када се у цедој историји српске књижевности видеда само борба око језика и правоииса. Ми данас не подцењујемо ирави значај борбе за народни језик и упрошћен правопис, ади ми тој борби не придајемо више важности но што она у ствари има. Поред питања о језику и правонису бидо је у српској књижевности још многих других и важних питања која су се решавада, и немогуће је упростити сав наш књижевни живот на Вукову и анти-Вукову шкоду. На баш и у самом питању о језику и правопису ми не заборављамо да је пре Вука Караџића и Ђура Даничића био и Захарија ОрФедин и Емануидо Јанковић, а нарочито Доситеј Обрадовић. Нама изгдеда нетачно груписати сав књижеван живот српски V првој подовини XIX века око Вука Караџића,

Ј ) И страни пиоци ко.ји су иисали о иовој српској књижевности чинили су извесне деобе, али у много мањим сразмерама. А. И. Пиипн у делу »Исторгл славлнскихг литератург (Издате второе, вновб перереботеиное и дополненное. Том I. С. Петербургв. 1879) има ова поглавља: »Нован сербскал литература* (почетак XVIII века ; славено-сербска школа; Јован РаЈић; Доситеј Обрадовић; Вук Караџић; делатност српских писада у Аустрији и у Кнежевини. Његош. Књижевни рад православних Срба у Далмацији. Босна. Научна делатност). Цела једна глава проучава »Народну поезпју Срба«. Др. Јосеф 0. Еарасек у прерађеном и попуњеном руском издању своје првобитно немачке књиге (Д-рт> Осипђ 0. Карасегк: Исторгл славлнскахг литератург. Переводк сљ н^мецкаго Л. Двига. Под редакц1еи и ст. дополнен1лми автора. С. Петербури., 1910 (?) има ову поделу: Српека књижевност периода Доеитеја Обрадовића и Вука Караџића до половине XIX века; »Српска књижевност најновијег времена«, I проза, II поезија.