Просветни гласник

252

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

б) Пиеци: 1) Писди који продужују стару српску писменост, ааи који почињу потпадати под утицај модерних каижевности. Књижевни језик српско-словенски; неки од њих почињу се сдужити и народним језиком. Српских штампарија још нема, и дела тих пиеаца остају у рукописима, и за то цела та група бива без утицаја. Киаријан Рачанин Гаврило СтефановиК ВенцловиК Гроф г Бор/је НранковиК. 2) Утицај руских учитеља и црквене књижевности. Од 1730 нагдо продирање руско-словенског језика и у цркву и у школу и у књижевност. Ретке књиге се штампају ван српских крајева. у Вечу иди у Москви. Језик руско-сдовенски. Христифор ЖефаровиК Владика Василије ПетровиЛ. 3) Световни дух у књижевности почиње се јављати. Почетак рационализма, који је пореклом из Руси.је, из епохе Петра Ве.гикога. Поред црквених људи почињу на књижевности радити и световњаци. Обиднија књижевна производња. Оснивање штампарија за. српске књиге у Бечу и у Венецији. Први почетци употребе народнога језика и грађанске азбуке. Почетци просветне организације и школске књижевности. Захарија Орфелин Павле В/Јлинац Јован РајиИ. 4) Рационализам, из неносредних, западних извора. Почетак шкодовања на западним университетима. Уношење ширих националних идеја: национализам над конФесионализмом. Сукоб са црквом. Просветни идеали. Прве сриске средње школе и први листови. Народни језик. Тежња ка упрошћавању азбуке и ка народном језику. Центар књижевне делатности Беч. Утицај реФорама ЈосиФа II. Књижевност световњачка, грађанска и слободоумна. Доеитеј Обрадовип. (Јако истаћи његову личност и његову улогу. Предста-вити га као централну личност српске књижевности у XVIII веку, и груписати сву ту књижевност око његове личности). Јован МушкатировиК. Алексије ВезилиА. ЈЕмануило ЈанковиЛ. Грагорије Трлај/П. Атанасије СтојковиК. Павле (ЈолариИ.