Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

251

вати. Нарочито писци последњега времена напустили су све те старе класичарске традици.је, н сасвим самостално развијају се. Најзад, непрегледно је, а за шкодску употребу незгодно говорити о једном истом писцу на неколико места, у одељцима о појединим књижевним родовима на којима је он радио. Тиме се може бити добија појаи како се развијао један књижеван род, који је на крају крајева, једна апстракција — ади се не добија пуна и јасна сдика о једном писцу, који је живо биће, а да не говоримо што се не стиче слика о једном тренутку, нравцу, школи у књижевности, о књижевиости као живом организму који се развија. Поред та два система поделе могло би бити говора и о трећем, о подели на поједине локалне и провинцијске књижевности. То се могло чинити све до тридесетих година XIX века, ади тада нестају све наше старије локалне књижевности, и дубровачка, и босанска, и славонска, и кајкавска, и сав књижеван рад групише се у српску и хрватску књижевност, које, усвајањем једнога књижевнога језика и под утицајем модерних идеја, приближују се и теже ка спајању. Делити нашу књижевност по покрајинама данас је немогуће; изучавати је по развитку књижевних родова нереално је и непрегледно: узети као критеријум поделе на периоде Филолошке борбе,', није књижевно и нетачно је. Најбољи начин да се среде књижевни појави и да се групишу књижевни радници, — то је истаћи главне идеје једнога времена, истаћи оно што је гшсцима више или мање било заједничко. Законритмичности у књижевној историји од пресуднога је значаја: књижевност у својој целини клати се као клатно шеталице од лева на десно и од десна на лево, од периоде у којима влада разум до иериоде у којима влада осећање, и обратно. Ма како да је наша књижевност млада и још неразвијена ипак се у њој могу спазити и обележити одређени интелектуални и књижевни правци, са свима преливима и прелазима. Нрема томе нова срнска књижевност, од почетка XVIII века па до данас, могла би се овако представити и поделити. I Рационализам. (Од почетка ХУШ века па до ночетка XIX века). а) Момвнти и одлике: Долазак знатног дела српског народа са Балкана у Аустрију. Поступно и брзо улажење у нову културу. Напуштање средњевековног и византијског утицаја и усвајање модерне и западне културе. Стварање грађанског сталежа. Почетак школе и просвете; и јављање световнога духа.