Просветни гласник

266

иросветни 1'ласннк

Кап1: Б'опс1етеп15 «1е 1а теЂарћуз^ие (1ез тоеигз. — Ргс1е§отене5. А. Сот(;: Соигз (1е Р1и1озор111е розШуе, 1™ е(; 2 е 1есоиз. — Б1зсоиг8 зиг 1'езргИ розШ!'. С1. ВегпагА: 1п1го(1исЦоп а 1' е(ик1е <1е 1а те(Исте ехрептепШе, I рагИе. 81иаг(; МШ: ГаОјодие, Нтге VI. — ГЛШШапзте. —■ Ј^а 1лћег(;е. брепсег: 1,63 ргеппегз рппстрез (I р.) — 1п1го(1ис(;1оп а 1а зсЈепсе зос1а1е. Као што видимо садржином ова настава је богата, и више него богата. Међутим и садржина и форма њена сг и сувише позајмљена од Универзитета, с тога ми изи1едају наметнуте гимназији. Ближе о овоме види Раи1 2геНтаи 1)1с РћПозорШе 1111 ћбћегеп 8сћи1ип(;егпећ1;, ни1 ћез. е 1:. с. МедШг, 1906., одакде је овај извадак и учињен. Да сноменем још и то, да школски план Пруске (1901.) ирепоручује „уских граница обраду основних момената Психологије и У1огике". Само, што ова настава није добида самосталне часове, већ је придата немачкој настави. Код нас, пак, најпре је бида заведена психодошко-догичка настава у VII и УП1 разреду, па је затим премештена у У1Н и то само са два часа недељно, а данас, кад се на свима странама размишља и предлаже, како да се реФормише и часовима појача Фи .гозоФСка настава изгледа да ће се то питање много простије решити: прогнаће .је сасвим из средње школе! После овог кратког увода, који би можда требало и да је потпунији, покушаћу да, не упуштајући се у ближе разматрање Форме и материје ове наставе, јер би ме то изведо из обима мога задатка, — изложим своје мишљење о улози чисто ФилозоФске наставе у средњој школи. Као што је већ напред споменуто, доба око 20. године је најопасније по нормадно духовно развијањс младог човека. То је доба, када се у области теоријског сазнања теоријски интерес тако силно јавља, да се он више не задовољава само научним објашњењем извесних иитања, која га почињу мучити, када се управо, пробуђује у њему мехафизичка потреба, потреба за метаФизичким сазнањем <Љета. Настава нојединих наука задовољава на известан начин његов теоријски интерес, али не и овај чисто саекулативни 1 , који је упућен на питања, за чије су решење неспособне поједине науке, нарочито при данашњој снецијадизираности њиховој, каква се огдеда и у школи. Науке су још увек дескриптивне и пружају појединачно сазнање, оне ону тоиду потребу и срца и ума мдадих људи, — јер метаФИзичка потреба није само потреба ума, него и срца човечијег, да завири у унутрашњу структуру

1 Чиним раздику између интереса за научним и интереса за метафизпчкпм сазнањем.