Просветни гласник
НАСТАВА Н КУЛТУРА
ствари, а, затим да се уздигне и да из висине, са тичијег дета својим духовним ногледом обухвати тоталитет света, — не могу да задовоље. Та потреба, као и свака унутрашња потреба кад се први пут појави, мучи и тражи брзог задовољења. И оно, што бива са теоријском потребом у обдасти моралног сазнавања бива н овде, бдагодарећи данашњој, у том погдеду, неупућености васпитаника, они је обично како тако сами задовољавају. „Нека се не заборави — вели Паулзен, да ће макар какав одговор дати на ова питања духовно узнемирени ученик; метафизички интерес се не може некако закрпнти или сасвим забашурити. II ја питам, да ли је нробитачно апсолутно случају и невештој ученичкој снази оставити, да му како било задовоље тај метаФизички интерес". Одговор на та нитања мора доћи и, ненађу ли га сами, онда им он, или још у школи, или посде ње буде наметнут са стране. Не узнегује ли се и не упути ли се ни на који начин филозофски интерес чим се он појави, онда се неизбежно доспева на странпутицу и.хи наилази на пут грубог материјализма и натурализма. Да задовољи ову чисто субјективну потребу, затим, да одговорп нотребама, о којима је напред било говора (потреба, коју ствара дубље улажење у саме науке; потреба општег образовања, која данас све внше траже замену хуманнстичког филозофским образовањем: нотреба за Формирањем опште слике света и т. д.) има задатак у највишем средњешколском разреду Филозофска настава. Међутим, из саме нрироде улоге коју јој придајемо, видимо да та настава не може бити настава ове или оне ФилозоФСке диецшлине, него као што смо већ споменули, настава филозофије као система. Она ће ту своју улогу вршити на тај начин, што ће све елементе из дотадашпег наставног градива, који су од филозофског значаја и који сц највигие доаринели да се аојави саекулативни интерес у васаитаника обновити и одабрати, и, удубљују&и се у њих, дати им иоследње, метафизичко објашњење. Она Ае изналазити дубљу, каузалну везу између чи њеница иојединих наука, затим везу њихову са чињеницама других наука и, најзад, везу и значај њихов, који имају у тоталитету људског сазнања. ТрудеЛи се да загледа у иоследње основе ствари, иојединачних и у целини, и уводеЛи крајње резултате у један научно-метафизички систем држеКи се ири томе методе исиитивања и конструирања данашње научне метафизике, она ће, — ово изрично спомињем, — колико је то могуће за годину дана и у средњој школи, иомоКи стварање метаФИзичке слике света, коју захтева „узнемирени дух 1- васпитаников, и која му се и иначе, да не понављам већ речено, мора пружити. Овде ми се даје прилика да укажем на једну, чисто васпитну страну ове наставе, која је спонтани резултат њен у духу васпитани-