Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

269

законима (у колико су они закони у Психодогији) њиховог духа; друго са Формама, закоиима и методама сазнања, и треће, да пружи чињенице које ће искористити настава.систематске ФилозоФи .је у своме главиом посду: посматрању свију чињеница и саољњег и унутрашњег света у њиховојл тоталитету и каузалној узајамности. Да спомснем овде још и то, да Л.огика, поред тога што развија снагу мишљења 1 као најважније психичке Функције, има и једну директно аедагогику вредност: тачношћу и нужношћу својих Форама и закона она повољно утиче и на стабилност воље. Сад долази оно што је најважније с обзиром на синтезу оба схватања циља средње школе, коју има да изведе ФилозоФска настава. Ту синтезу чини нужном сама природа ове настава. Истражујући поједине елементе цедокупног дотадањег научног градива у циљу њихове дубље обраде и стварања једног научно-филозофског система као метаФизичке слике света, она мора да иретресе васколики интелектуални иметак духа васпитаниковог, и на тај начин да га обнови. Чињенице знања, на које дотадања моралистичка настава није обраћала нажњу као на такве, које су имале да се, синтезоване са емоционалнима, јаве као мотиви воље ученикове 2 , бивају овдс нарочито тражене, Оне, дакле, престају бити само једна од психичких компонената из којих као њихова резултанта има да се појави моралност васпитаникова, ипостају предмет сконцентрисане пажње. — То је једно. Друго, само оно ново иостуаање са њима , само оно удубљивање у њих: упоређивање једних са другима, тражење каузалне везе њихове, загледање у њихову интимну природу, одређивање места и значаја њиховог у систему људског знања и т. д., чини заједно са њиховом обновом, да оне постају много јасније и стабилније у духу, те да се на тај начин лакше и ^чвршће 1, памте. Треће, ова настава тражи одбир најважнијих појмова и закона и кад дође до њега поклања му сву пажњу, те се тако иамти, али не све. већ тај одбир васколиких знанствених чињеница. Тај утубљени одбир иојмова и закона из свију наука школских чини онај интелектуални иметак, који се мора аонети из средње школе и донети на Универзитет као и иолазни знанствени каиитал за сиецијалне студкје.

1 Бпдо би од ведике кориети завеети нарочита логичка вежбања која могу често више кориетити, него многа теоријска разматрања. — 0 томе, дали и у кодико Махематика може да замени Логику у том погдеду, како то неки тврде, в. помеиуту Недићеву расправу. Тамо је указано и на депу збирку задатака из Логике: V. 81, Јетопв, Е1етеп4егу Језзопз 111 1ј0^1С, пег. ас1. ЕопЗоп, 1887. 2 0 томе в. др. Стев. М. ОкановиА: Морална аутономија п васпитање (»Учитељ« св. VII и УШ, год. 1908—09). Етичко нронењиван.е у наотави (»Учитељ* св. II и Ш, год. 1907—08).