Просветни гласник

270

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Могло би се, можда, рећи да и за време морадистичке наставе постају појмови, закони и њихови системи. Али овде не треба мешати дво.је. Тамо заиста остају појмови и системи, али они су тамо још увек срество, и то срество за стварање моралне слике света. Према томе чињенице знања, које употребљава моралистичка настава остају онакве какве су, необјашпене и незааажене онолико колико то бива у филозофској настави, усдед чега се лако забораве. Међутим овде, где из н.их треба да се створи интелектуална слика света (у филозофском смислу речи), оне саме, као такве, ностају објект испитивања, тежи се да се што јасније схвате, и да се што ближе њихова унутрашња структура одреди, и т. д.; овде оне само формално имају да послуже као ерество за стварање система, а 1'лавно је оно испитивање њих самих. Све то чини, дакле, да се оне, сигурније иамте, и тек тако ближе објашпене и уиамКене могу се понети као интелектуални основ за даље, специ.јалне студије. За ова-ј посао можда би се могао написати и нарочити уџбеник који би, базирајући се на школским наукама, односно на њиховим крајњим и филозофски најважнијим резултатима, престављао један систем школске ФилозоФије. Да се до њега дође много би донринела и данашња ФилозоФија, која је такође произашла из наука и у посдедње време све више стиче опште признање и постаје школском. Међутим, с обзиром на то, да успех оке наставе захтева ученичку саморадњу доведену до врхунца, питање је, да ли се такаи уџбеник не би штетно одазвао по њих. Он би, можда, могао послужити самом наставнику, али ја ипак држим, да би овде много пробитачније било оставити сав посао љубави и вештини предавачкој самог наставника. Њему би се оставило, да тај систем сам изведе обостраним радом са својим ученицима. Резултати, до којих се на часовима заједнички дошло написали би се у свескама, нарочито за то спремљеним, у облику диспозиција, како би се ученицима пружила могућност, да у слободним тренутцима код својих кућа самостално размисле о њима, зато би се на идућим часовима ионовили и погило даље у томе раду. У опште, сем опште одредбе, да: филозофскп настава у свом практичном делу има бити теоријска санкција моралних појмова, посталих на нриродан начин у духу учениковом, а у свом теоријском делу: обнављање целокупног дотадашњег научног градива и удубљивање у његове филозофски најважније елементе у циљу стварања метафизичке слике света и добијања оне суме мања потребне за даље студије, којом је то стварање праћено, — наставнику не би требало ништа прописивати у погледу садржине и Форме њене. „Овде се показује примамљив и захвалан посао за средњошколског наставника: ниједан научник, ниједан истраживалац, ниједан универзитетски проФесор не може нам