Просветни гласник

216

ЦРОСВЕТНЦ Г.1АСШ1К

о таксама која је такса ослобођена, пли у ред онпх лз ТБр. 1. "VII дела таксене тариФе, те да би подлежала такси од 0.50 дин. На основи добивеног извештаја од Пореске Управе од 11 овог месеца Пр.Бр. 9672 под данашњим сам одлучио, да се свнма подручним им на,\лештвима, где су плате чиновннка регулисане периодским повшппцама, саопштп, да представке којим иојединци извештавају своју прву претпостављену власт да су стекли нраво на повишицу плате, која им но закону принада, подпадају под одредбу чл. 3 тач. 13 закона о таксама п да према томе не подлеже нлаћању никакве таксе. С тога препоручујем да се овај мој распис саопшти свима г.г. службецицима чпје се нлате регулишу периодским повишицама, како би од сад извештавали прво претпостављену власт нарочитим реФератом о својој повпшпцн а Ви тај реФерат званичним путем достављали Мпнистарству. Пријем овога расписа по саопштењу потврдити. ПВр. 5608 29 марта 1911 год. у Београду Заступник Министра просвете и црквених послова, Министар народне нривреде, Ј. М. Продановић, с. р.

0ДГ0В0РИ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ НА ПИТАЊА 0 НАРОДНИМ ШКОЛАМА

Ради прикупљања мишљења о вредносги садашњпх народних школа и нрнбирања података за њихову реФорму тадашњп Миннстар просвете и црквеннх нослова г. Јован Жујовић уиутио је про®есорима Универзптета, средњих и учптељских школа, бившим мнннстрима просвете и црквених поелова, свештеницима, народним носланицима, земљорадничким задругама, учитељима п многим другим грађанима ова. питања: 1. Шта је задатак народне школе п шта треба у њој да со учи? 2. Еолико година треба да траје обавезно учење у народној школп; да ли обавезно и за женску децу? Кад треба деца да полазе у школу? Да ли по селима доцније но по градовима? 3. Треба ли све основне школе да су једнако уређене или различно: а) с погледом на разлике прилика у градовима и у селима; б) с погледом на природу мушког и женског нола и позива? 4. Ако их трсба различно уредити, но којим ће се наставним предметима поглавито разликовати? 5. Треба ли поред основних школа да има и забавишта, скдоништа, ученичких трпеза, штедионица, Фондова, школа за одрасле итд.? 6. Да ли би, у интересу школовања већег броја деце по седима успешнијег и лакшег рада наставника и економнијег подизања школских зграда, добро било: да се у I разред примају учсници сваке друге године те да се четворогодишња настава изводи са наизменична два разреда? [После прелазног стања једне године би радили I и III а друге II и IV разред]. 7. Ако би се хтело установити шестогодишње обавезно школовање сеоских ученика, да ли би се смело помишљати, да се то школовање, без великог увећања броја наставника, изводи са три наизменична разреда: [После прелазног стања једне године би радили: 1, III и V а друге II, IV п VI. На