Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

279

Пруска носл-С 20 година 129713,25 дин. Београд „ 20 , 54699,50 „ у Пруској више • • • 75013,75 дин. Пруска посл.е 25 година 177153,25 дин. Београд „ 25 „ ......... 76171,41 в у Пруској више • • • 100981,84 дин. Пруска иосде 30 година 225328,25 дин. Београд , 30 „ 100903,18 , у Пруској више • • • 124425,07 дин. Дакле за први, пет година службе примио је пруски проФесор скоро три пут толико, колико прими београдски проФесор ијели чудо што се београдски проФесор одмах у почетку сдужбовања већином мора да задужи па после целог века тешко може да се куртадише дуга. Само би неозбиљан човек смео претпоставити, да практични Немци онако богато плаћају своје проФесоре за то, што имају и сувише новаца. Неозбиљно би било правдати онаке проФесорске плате у Пруској већим нотребама пруских про®есора, кад су и они људи као и наши проФесори, те имају исте потребе, које имају и наши проФесори, а вара се свак, ко мисли. да је у Пруској скупљи живот него у Србији (то ћемо ниже показати). Због те, по нашим појмовима сјајне, а по пруским појмовима правично одмерене плате пруски проФесори сл.уже четрдесет па чак — ређе — и педесет година, јер им плата даје могућности, да се одвише не напрежу а и да своју снагу као што треба негују, док наши проФесори због мал.е плате морају у младости одвећ много да се напрежу те су после тридесете године с.1ужбе већином тако оронули здрављем, да збиља не могу даље отправљати службу и да не би могли ни приватне поелове радити, кад их не би невоља нагнала, да и оно мало цреостаде пм снаге принесу на жртву пристојном издржавању своје породице. Просвећени су Пруси, обезбедивши пристојном платом удобан живот својим проФесорима, не само постигли то, да не морају, као ми, посл.е тридесет година замењивати одличне али изнемогле проФесоре млађима али неискуснима, већ су стекли најбољи наставнички кадар за нових десет година, који ће толике хиљаде ученика истински образовати, а својим млађим кол.егама послужити као светди узор. Додајемо и то, да су поменуте пруске плате скоро узакоњене, 1907. године. После свега горњега ваља имати на уму ово: 1., У Немачко.ј и Аустрији држава из својих средстава даје удовицама ужитак до 2000 марака (ретко више), а уз то се нарочита помоћ даје деци умрлих проФесора на ужитак и васпитање.