Просветни гласник

280

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНПК

2., У чиновнички се пенсиони фонд улаже незнатан улог само у три немачке државице и у једном сдободном граду, а у Аустрији 3,8% од пдате; у Србији се у тај фонд не удаже ништа, али се доста велики ул.ог пдаћа у удовички фонд (6°/ 0 год. плате и цела дванаестина сваке периодске повишице као и цела прва месечна плата, што све чини сразмерно велику суму). 3., Порез је у Пруској и Аустрији далеко ман>и од нореза у Србији. У Пруској плаћа берлински проФесор на своју почетну нлату од 3900 м. (= 4875 дин.) свега 92 марке (= 115 дин.) иореза; у Аустрији плаћа на исту суму око 90 динара; у Срби.ји плаћа београдски проФесор на толику суму 470 дин., ау унутрашњости 50—100 дин. више због општинских и окружних приреза. 4., У Србији је много скуиљи живот него у Немачкој и Аустрији. За 20—50°/ о процента скупље плаћају проФесори у Србији од својих колега у Немачкој и Аустрији стан, огрев, одело и обућу и све покућанство, а то су најважније рубрике у домазлуку, везане за новчана средства. Чак ни исхрана у Србији није много јевтинија од исхране у Аустрији и Немачкој, и ако су главне животне намирнице знатно јевтиније, а није јевтиније због тога, што је у Србији несразмерно скупље гориво, скупља послуга и кирија, скупљи сваки судић за готовљење јела. 5., У Србији се иенсија добија иосле 30 година елужбе , а тако нсто и у Аустрнји; у Немачкој се тек после 40 (ређе 50) година службе може добити највећа пенсија. Само се у Србији после 30 година службе као пенсија добија иотиуна последња плата (прОФесор 6000 дин., директор 7000 дин.), а у Аустрији добија се као пенсија 80,65°/ о од последње плате, у Немачкој 75—90°/ о (у пет држава 100°/ о али после 50 година службе). По изгледу је Србија у овоме претекла остале државе, а у ствари .је и ту далеко заостала иза њих, јер у Аустри.ји има бечки проФесор после 30 година службе 6760 кр. (= 7192,50 дин.) пенсије, у Пруској има проФесор после 40 година службе 6000 м. (= 7500 дин.) пенсије (а то је 75"/ 0 од последње му плате у 8000 м.); чисто прима београдски проФесор пенсије — цела му се носледња плата у пенсију рачуна — после 30 година службе 4983,80 дин., аустријски око 6600 дин. (преко 1600 дин. више), пруски (истина после 40 год.) 7317,50 дин. (преко 2300 дин. више). Пенсија проФесору у Србији, нарочито ако има већу породицу, ретко стиже, да може пристојно излазити на крај и с тога сваки проФесор — изузетцн су врло ретки — једва чека, да наврши 30 година службе те да добије пенсију, јер ће онда моћи све своје слободно време посветити приватној заради, од које врло често у ствари и живи, јер му је пенсија обично задужена и презадужена; отуд му је и немила државна служба, сматра је као терет и једва чека, да је се отресе. Пенсија је проФесору у Аустрији и Пруској знатно