Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

295

ПСИХОЛОГИЈА БИЈЕЊА — студија Др. О. Кифера —

Међу многобројним делима о бијењу као казни нема ниједног, које би иетицало психодошки моменат, који тера човека да примењује ову казну, и који ллада н>нм кад је примеаује или трни. Ми имамо сензациону а не научну .мтературу о бијењу. Намера је ове студије да учини скроман почетак да се ово питање обрадп научно. Испитивањима Др. Штајнмеца у Цириху утврђено је да тзв. примитивни народи „своју маду децу воле, мазе и не кажњавају". Даље је несумњиво да сви народи, кад су достигли извесни културни степен, осећају управо радост у свирепом бијењу деце (и одраслих). Ваља се само сетити Немаца у средњем веку, данашњих Енглеза и Руса. Према овоме изгледа да културни напредак помаже развијање свирепости! Разуме се ово можемо само да нагађамо, јер нема никаквих података иди предања дотичних народа из времена које долази у обзир. Леп је пример за ово што се тиче Немаца: Германци за време Тацита нису још били пријатељи бијења као Немци средњег века. А и код ових опет били су највећи пријатељи бијења најнапреднији кругови, по манастирима калуђери а и други васпитачи, док се међутим народ задуго још опирао против овог новог, строгог обичаја. Несумњиво је да је напредак културе с увођењем бијења за извесно време ишао руку под руку. Али како да се овај Факат објасни психолошки ? Ако бисмо узели да Хекелов биогенетички закон и овде важи (а зашто не би?), онда би изишло да је сваки народ у своје „дечачко доба", ако се тако сме рећи, достигео највишу тачку у примени бијења, исто тако као што свако дете, у истини, највише батина и добија у дугом времену кад више није беба нити млад човек, и кад су дечаци, бар већином, несносни. Али тиме је утврђен само Факат, а још није објашњено како је човечанство дохнло на то, на бијење, које пређе није ни познавало, а сад у томе осећа чак и задовољство. 0 томе се може од прилике овако мислити: с настањивањем једног, раније номадског, племена почела је да расте вредност човекова. Земљорадња је захтевала раднике, а ови се најлакше добивају, кад се непријатељ не убије већ само зароби. Ну, ако роб не би хтео да ради, или би иначе љутио свога госпрдара, то би гнев терао овога на освету, која се састојала, на првом месту, у убијању. Али како се убијањем роба човек лишавао помоћника у раду, то се убрзо освета почела да ограничава на причињавање телесних болова: бијење беше иронајјено. Тако показују и споменута испитивања Др. Штајнмеца да се, управо, међу земљорадничким племенима примитивних народа јављају први почеци бијења. С напретком културе расту и потребе и захтеви, који се стављају једном младом човеку. Његов природни нагон ка лености и слободи међутим остао је стари; духовни мотиви још нису активни, и тако настаде бијење. Отуда, често и претерано, бијење, кад се висококултуран народ сукоби с примитивним народом, који би ваљало да се просвети. Ја подсећам на колонијалну историју готово сваке државе и на увођење хришћанства. Овако се, дакле, може објаснити постанак и почетак бијења. Ну, за. претерану примену бијења, за свирепост од које се косз