Просветни гласник

ШКОЛСКО И КУЛТУРНО КРЕТАЊЕ У СРПСТВУ, СЛОВЕНСТВУ И СТРАНОМ СВЕТУ

Питање о коедукацији у великом војводству Хесенском. Епископски ординаријат у Мајнцу обратио се једним писмом министарству школа протпву намера појединих окружних школских властп о увођењу коедукације у више разреде народних школаи молио је, да мпнистарство обустави ове намере п да „чнм могне, нареди укидање коедукације, где је она уведена без јакпх разлога". На то је енпскопском ординаријату од министарства дошао овај одговор, који сме важптп као важан прилог искуствима о заједничком васпитању мтшких и женских: Жалба коју сте нам Ви ради горе наведено ствари поднели, дала је повода, да запитамо окружне школске комисије у великом војводству, н ресултат је бпо, да су се показале као неосноване сумње које сте Вп изразили. Уопште с правом се указује на то, да је без штете састављање мушчих и женских у једноразредним до четвороразредних школа н при настави оних који се спремају за прво причешће (конФпрманда), и да се нигде нису ноказале мор а лне опасности, којих се Ви плашите код коедукације На против свуда, где је ради боље школске организације укинуто одвајање мушке и женске деце, јасно се показао добротворан утицај ове ме р е на ре су л т а т настав е. Мп с тога писмо у могућности задржатп природни ток развића поновним налогом о одредбама под I § 5 одељак 6—8 наше наредбе, која се тичу поделе народних школа на разреде и одељења п наставнога плана за народне школе. Шта впше има се намера, да се ове одредбе при првој ревизији наставнога плана за народну школу замене подеснијима, које боље одговарају досадашњим искуствима". —у * Извештај француског Министарства Просвете поднет комори о шкодским приликама. — Принудно извођење обавезне наставе. Продужне школе. — Учитељи и њихово даље образоваље. — Наставничке плате. ■— Додаци за учитељске породице. — Захтеви и жеље француског учитељства. — Француски Министар Просвете Г. Стег изложпо јо нре крагког времена у комори свој просветни програм и изнео школске и просветне прилике у Француској. Он полази у своме извештају са овога гледишта: да би се могла створити полазна тачка са које ће се иросвета моратп нокретати у будућностн нанред, треба се освртатп сваке године на важније резултате који су у погледу народног школства већ по-