Просветни гласник

НАСТАВА И КУДТУРА

297

души, кад трпи казну V На првом месту биће осећања страха, која претходе казни, и која јако зависе од индивидуалности онога који се кажњава. Осећања страха могу га довести на мисао да бежи, па и самоубијство да изврши, а могу бити и тако слаби да га неће уздржати да учини исту погрешку и други пут, због које је сад бијен. На сваки начин сваки дечко мисли: ,ах, неће ме ухватити", и страх настаје тек кад га ухвате, и кад се пресуда изрекне. Час се прибллжује, кривац се одводи и кажњава. У овим тренутцима телесни бол уништиће сваки други осећај. Понеки тврде да дете у овим тренутцима пуним бола мрзи онога који га кажњава. Ја то категорички по • ричем. То се не види ни из поступака, које деца предузимају ради одбране за време кажњавања, јер то су просто реФлексни покрети. По себи се разуме да ће бити редак случај да дете добровољно дође и каже: „Удри ме, драги оче, ја сам заслужио"; али да „мржња 1између оца и детета настане због батина, ја то држим за још ређе, највише то се може јавити у романима. Кад се дете иравично, макар и много строже казни, оно ће казну лакше издржати и убрзо ће доћи тренутци, кад ће оно себи рећи: мој ме отац ипак воли, јер ме никад још није неправично казано. Свако је дете по природи педантно, кад се тиче правичности. Оно много лакше сноси честе строге али правичне казне него благо поступање. с једном једином неиравичношћу. Ко се не сећа да је оца волео и кад га је строго, али непристрасно кажњавао! Чим се јави сумња (оправдана или неоправдана) у правичност, почиње љубав да се губи. Истинитост овога може свако потврдити из свога детињства. Дете ие схвата бијење тако трагично, као што данас педагози истичу. Оно нема еажаљења према другу, који .је кажњен, нанротив оно каже: „право је, зашто си урадио то!" Ја мислим да су ове кратке црте довољне да скрену пажњу на неиспитано поље, где ће се много још интереснога наћи, само ваља много испитивати. љ. М. н,