Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

305

изнели су ложда до стохину хиљада динара, па и поред свега тога ми ли данас немамо зграду ни просторе за Музеј. Шта значи погодна зграда за добро и укусно излагање музејских објеката, знаће сваки посетилад бољих и већих Музеја. У рђавој згради и најлепши и најдрагоценији објекти остаће незапажени, остаће без вредности за велику публику, којој музеји у првом реду морају служити. Према згради и обЈектима спрома се и унутрашњи намештај свакога Музеја. У нашем Музеју учињено је у овом погледу са.мо оно, што је било неопходно. За сваки даљи расход у овом правду, мора се у напред рећи. да је расипање државне имовине, јер се такав намештај у новој згради, која је постала нреком државном потребом, неће можда моћи употребити. Ако се свему томе дода још и то, да у садашњим зградама објекти нпсу обезбеђени од влаге и пожара, нити се могу са довољном опрезношћу чувати од пропасти на какав други начин. то ће потреба нове зграде постати још очевиднијом. Поврх свега тога самза унутрашњи рад у Музеју за препаровање, проучавање и спремање за излагање објеката у збиркама, нема скоро никаквих простора у садашњим зградама. Четврту ногодбу сачињава обезбеђеност иотребних срест ава. Народни Музеј морао се до сада често пута задовољити и са годишњим буџетом у суми од 4—5000 динара, који п сувише жалосно изгледа према задацима Музеја. Из те суме треба куповати понуђене старине п уметничка дела срнских уметника. 0 предузимању каквих радова на спстематском испитиваву и нрикупљању објеката за збирке толикнм срествпма не може бити ни говора, јер би на свако тако предузеће била потрошена цела сума, од које треба да живи цела установа за целу годину дана. 0 рђавим последицама овакве оскудице у срествима такође има доста података у аналима Музеја. 0 свима овим недостамцима стално су свако године извештавани и Министарство и Академија Наука, али све то иије нпшта номогло и све је остало по старом. Опстанак Музеја као установе и његово даље одржавање условљавају три околностп: 1) збпрке објеката које већ ностоје, 2) налажење старина у земљи, п 3) архолошко проучавање културне прошлостп наше земље. Свака од тих околности довољна јо сама за се, да оправда опетанак Музеја, а све трп укупно још већма. Матерпјална вредност објеката у збиркама Музеја, без обзира на вредност појединих униката као таквих, преставља данас знатну суму новаца. То је народни и државни пметак, чија вредност пз дана у дан расте. У исто време тај иметак репрезентује Србију као културну државу, што је незамељива морална корист. — Налажење старина у земљи било је узрок оснивању Музеја, а оно оправдава и његово даље одржавање. Материјална вредност старпна, које се нрикупљају и које ће се још прпкупити, знатно ће повећати материјалну вредност ове народне имаовине која већ постоји, јер је несумњиво да се у земљи крију још важне и скупоцене старине, које се без Музеја не би имале где чуватн. Најпосле, археолошко нроучавање наше земље дужнп смо и морамо вршпти чак и из тог јединог разлога, што смо мп њени господари, што то дугујемо самој земљи с једне стране и општој науци с друге стране. Познато је, да таква. проучавања врше свуда у првом реду Музеји нреко својих органа. Ако се све то има на уму, лако је појмити, да. нздаци на одржавање и чување објеката у збиркама Музеја, за прикупљање и испитивање старина п за њихово научно проучавање треба да износе толико, да тај рад омогућавају. Ко то спречава, тај штети и материјалним и моралним. интересима Србије.