Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

373

после настаке рад стручни наставннци. Још је срећа, ако бар одмах идуће шкодске године преузме исти иредмет стручни наставник те колико толико допуни и дотера сирему код ученика. Али се по невољи врло често дешава, да је један предмет и кроз две почетне године у нестручним рукама и онда се много пута у једној средњој школи нађе по читав разред потпуно слаб из једног или два предмета, а доста се пута нађе у појединим разредима па чак и на матури таких ученика, који су врло добри и одлични из свих иредмета а двојкаши, рецимо, из математике или латинског .језика, .јер су из тих предмета добили у своје време рђав темељ. Због свега тога Министарство Просвете треба: 1., да најбрмжљивије контролише расаоред аредмета на наставнике свих средњих школа и да са.чо онај расаоред одобри, који је извршен ио стручности аа ма се и арешао максимум часова, 2., да узакони да наставници у истој средњај школи имају хонорар за часове, које су аримили иреко максимума. 6. Мали број радних даиа у годиии. У Србији се не ради у средњим школама за време од 16. јула до 10. августа закључно — велики распуст — свега 56 дана; због уписа, иснита и других претходних послова почиње прави рад тек 20. августа (у многим ср. школама тек 1. септембра) те се изгуби 9 дана; божићни распуст траје од 24. децембра до 1. јануара закључно те се опет изгуби 9 дана; ускртнњи распуст траје од Великог Четвртка до Томине Недеље закључно те се изгуби 11 дана; за време нижег и вишег течајног испита (обично од 1—10. јуна) изгуби се 10 дана; због класиФикације и писања сведочанстава не ради се 5 дана (од 10—15. јуна); због причешћивања (два пут у години) изгубе се 3 дана; због свођења оцена не ради се 2 дана (1. децембра и 1. марта); због 20 празника изгуби се 17 дана (три празника узимамо да падају у недељу). Збир је нерадних дана 122, ако томе броју додамо 25 недељних дана — јер толико недеља има, одрачунавши недеље у већ узетим распустима, у ономе времену, које се зове школска годнна добићемо 147 нерадних дана и кад то одбијемо од 365 дана, остаје 218 радних дана. У Немачкој се и у Аустрији већином више ради за читав месец дана и јаче, а у главноме због тога, што је распуст краћи. што је у њих много мањи број празника и што се испити и административни послови много брже свршују. Највећи је број нерадних дана — без недељних дана — у Баварској (107) па у Саксонској и Аустрији (99), а у већини је осталих држава испод 90. Још би добро било, кад би број нерадних дана код нас остао, како смо га горе изнели.