Просветни гласник

НАСТАВД II КУЛТУРА

399

цедих, па Кемо после ова 3 лит. претворити у десете дедове. У 3 лит. има 30 десетих и оних 6 то су 36, па 5 у 36 налази се 7 пута и претиче 1. Али пошто је ово 7 делови, то ћемо прво метнути запету, да и у количнику одвојимо целине и делове. Остадо је још да се подеди овај 1 десети део. Њега ћемо претворити у стоте дедове, један десети има 10 стотих и оних 5 стотих, то .је 15, па 5 у 15 надази се 3 пута. Овај рачун кад се изради биће овако: 3,65^5 = 0,73 15~

Дакле, сваки ,је човек попио по 73 сл. Од куда се зна да су ово сантилитри? Зна се отуда што стоти дедови од дитра јесу сантшштри. Из ова два примера издази ово правидо: Десетни разломак дели се са целим бројем кад се прво подеде цедине, па дедови; ади кад се почну дедити дедови, метне се запета у кодичник, да се и у кодичнику одвоје целине од дедова. При томе треба имати на уму и ово двоје: Претек од цедина претвара се прво у десете дедове, десети у стоте, а стоти у хиљадите, и додају им се такви дедови из дељеника. Кад ђаци ово претварање науче, онда се оно може изоставити, па само додавати (спуштати) делове, као и у обичном дељењу. Ако се целина не могне подедити, онда се, место целина, у кодичнику напише 0 (нуда) цедих, па се онда целине претворе у десете делове и деле. А ако се деси да се не могу ни десети дедови да подеде, онда се у количник опет стави 0 (нула), па се узму и стоти делови и т. д. Овако се ради ови и сви оваки задаци: 1). Од Београда до Адексинца има жељезницом 214,3 Км. Брзи воз пређе тај пут за 5 сахати. Колико Км. предази овај воз на сахат. 2). Неки трговац за 4 дана пазари 975,20 дин. Кодико му долази на дан? 3). У некој кући потроши се за 4 недеље 6,500 Кг. шећера. Кодико додази на једну недељу? Напомена. За рачунање оваквих задатака, па и дељеље целих бројева кад хоћемо да делимо све до краја (да добијемо и дедове), нужно је да ђаци тачно знају, кодико једно цедо има десетих дедова, један десети део колико има стотих, а један стоти колико има хиљадитих дедова. То ће ђаци најбоље разумети и запамтити на метарским мерама, а нарочито на деловима метра.