Просветни гласник

398

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

ДЕЉЕЊЕ ДЕОЕТНИХ РАЗЛОМАКА ГРАЂА ЗА ПРЕДАВАЊЕ У IV РАЗ. ОСНОВНЕ Ш^О^Е

Од свих наставних предмета, рачун је иајтежи, како за ђаке тако и за наставнике, а од свих рачунских радња, које се уче у нашој основној школи, најтеже је дељење десегних разломака. За то ћемо овде показати како треба предавати ову рачунску радњу, ради оних који су у овоме невични. При дељењу десетних разломака могу бити ова три главна случаја: 1. Да се дели десетни разломак цедим бројем. 2. Да се дели цео број десетним. 3. Да се дели десетни разломак десетним разломком. Да видимо сад како се која ова рачунска радња ради, претностављајући да су ђаци раније добро унознати са десетним мерама и десетним бројевима. I. Дељење десетног разломка целим бројем. 1). Једна жена купила је 25,60 метара платна, па је од тога платна сашила 8 детињих кошуља. Колико је метара платна отишло у једну кошуљу? Овај рачун овако се ради: Прво се поделе целине, дакле, 8 у 25 налази се 3 пута и остаје 1. Сад ћемо овај 1 мет. нретворити у десете делове и додати оних 6 десетпх, па ће бити 16, па 8 у 16 налази се 2 пута. А ли пошто је ово 2 делови, то ћемо нрво метути занету, да и у количнику одвојнмо целине и делове, па ћемо написати ово 2. Остала је још нула да се подели, али нула се сама не дели, него се само напише у количнику. Кад се овај рачун изради биће овако : 25,60 :8 =3,20 16

Дакле, у сваку кошуљицу отишло је по 3 метра и 20 см. Од куда се зна да су ово сантиметри? — Отуда што стоти делови од метра зову се сантиметри. 2). 5 људи попили су 3 литра и 65 сл. (3,65 л.) вина, Колико је сваки од њих попио. И овај се рачун ради као овај предњи. Поделићемо прво целине: 5 у 3 не може. Дакле, иећемо добити ни један литар. За то ћемо место целина написати у количннк 0 (нула)