Просветни гласник

НДСТАВА Н КУЛТУРА

397

ричар пак поглавито моторним представама и т. д. Ова се разлика може донекле јасно доказатп кад разних песпика. Има песника, код којих се очигледно описиван>е креће скоро потиуно у области представа чула вида, докле други најрадије описују звуке и жуборе природних утисака. Исто тако могу се опазити у неких песника даљи утицаји памћења чула на машту, тако и. пр. у неких песника сасвим се губе представе мириса и укуса, докле се оне у других песника. и књижевника нарочито и радо истичу. Н. пр. у Шнлера се ретко помињу представе мириса, у Гетеа чешће, у Золе пак оне имају огромну улогу. 0 Милтону је познато да је био слеп; ипак је он у свом „Изгубљеном Рају", који је довршен на једанаест година по његову ослепљењу, извео своје описе веома очигдедним и тананим представама вида. Код њега морамо дакле претпоставити веома развијен визуелни тиа маштин. Готфрид Келер радио је скоро искључиво видним представама; звучне представе немају код њега, у његовим описима скоро никакву улогу, чак и тамо, где би оне према ситуапији биле блиске. Представе покрета иак, које указују на моторни тип иредстављања. веома се често налазе у овог песника. Тако н. пр. при опису маштиних слика његова несништва (н. пр. Јудита) скоро никад не изостаје карактеристичан опис њихова кретања, хода, ритма и темпа њихова кретања и т. д. Оваких нримера могдо би се још доста навести. Типови представљања имају нарочпто велику улогу тамо, где је уметник упућен на одређен материјал својих представа, као н. пр. сликар на представе боја и облика, немајући, као песник, слободу да нослује свима врсгама маштиних представа. Може бити да се овако може протумачити разлика између сликара, који износе више боје и других, који износе више облике. Ткцијан и Коређао представљају највиши тип сликара, који гледају свет у бојама, а Албрехт Дирер је поглавито сликар облика. Свеколика • протнвност млетачког и Флорентинског сликарства у добу нрепорода кретала се донекле око противности у начину излагања и сликања, при чему су главни елеменат сликареве композиције градиле или боје ствари, или њихови облици. Није невероватно да ова супротност стоји у вези са нарочитим урођеним подобностима разних раса. (Из Г)г, Е. Меитапп, Јп1еШ§епг шк! \УП1е). С немачког Петар М. Илић.