Просветни гласник

396

ПРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

лосне еФекте и лица, као окодицу и иозадину, онда су уметнику ове представе предела, осветљења, лица и т. д. као такве важне. Оне су самосврха и свакако не служе као средство за надовезивање логичних одношаја. Оне се при том највише јављају као делови једне целине, ну која је тада исто тако очигледно представљена целина, као у1Л т пна представа сврха унутрашњег рада уметникова, Овим ознакама може се дакле машта врло добро разликовати како од сећања, тако и од мишљења, Она је по својој суштини комбинаторска или стваролачка радљивост, код које у предњем пољу свести стоји слободна представа, ко.ју смо ми сами изнова саградили, као таква; маштина представа нити је средство за нредстављање ранијпх доживљаја, нити средство за надовезивање логичних одношаја. Укратко можемо рећи: машта је радљивост представа, ко.ја комбинује, при којој ностају нредставе, као такве, сврха и циљ унутрашњег рада, Посве је природно да закони, који владају током нредстава, закони ренродукције, важе како за сећање, тако и за рад маштин. Ну с друге стране мора бити и нарочитих погодаба и закона, како за сећање, тако и за маштину радљивост. На жалост, ови су услови за маштин рад. која комбинује и изнова ствара, досада још много мање испитани, него ли закони и услови памћења и рада сећања. То се мора тим више жалити, што би нам тек познавање ових законз, који одређују обе радљивости у њиховој особености, пружило дубљи поглед у најважније индивидуалне разлике обеју врста представа, онога што се сећа и онога што комбинује. Ну ми можемо ипак покушати, према резултатима научне психологије и искуству свакидашњег живота, да поставимо нарочите законе радње сећања и радње маштине, па да затим подвојимо индивидуалне разлике иамћења и маштина рада, Машта може да ради у неких људи више са представама речи, у којима очигледна значења речи само овлаш провирују, у других пак више са очигледним стварним представама. У овоме се ноглавито састоји разлика између очигледне и неочигледне маште. Ова последња ради поглавито чисто језично, значења речи помаљају се у ње само овлашно, не ступајући стварно са свима појединостима пред унутарњи поглед. Напротив очигледна машта по правилу мање послује речима, а више очигледним стварним представама, Наравно да је уоиште могућно, да и машта, која ради у говорном облику, може у исто време очигледно да представља значења речи потпуно, без прекида и живо, ну ипак изгледа да се у индивидуалној подобности често издвајају говорно и очигледно представљање. За машту су даље од значаја и т. зв. тгшови иредстављапа. Уолште се може рећи да човек са видним (визуелним) сећањима поглавито послује видним представама и при комбинацијама и слободном стварању лвоје маште, акустичар више са чујним (слушним) представама, мото-