Просветни гласник

418

ПРОСВЕТНИ гллсник

Б. Кроз гнмназију (81и<Иеп;>пзћаИ:): Виша девојачка школа, разред 10 до 4 8(:исНешшб1аИ. Студија универснтетска (законски иинимтм) Семинарска нринравннчка годнна

7 год, 6 „ 3 „

Свега 18 год.

Треба још узети на ум. да се од абитуријенткиња учитељских школа тражи две године рада у вишој девојачкбј школи за нуштање на университет а за њих је ма.то изгледа, да могу добити места у овим школама. Дакле оне морају чекати, или бесплатно радити, да стекну право на университот где их опет очекује и та незгода, да морају најпре ту учити латински ако хоће да се одаду на Филологију. Ресултат је. вели уредник, овај: „Ко своју кћер пошаље у вишу учитељску школу у нади, да ће она доцније једном добити редовно наставничко мес.то у којој вишој девојачко.ј школи, тај ће се јако разочарати, јер само из садашњих виших учитељских школа излазе шест пута више кандидаткиња но што тражи потреба".

Савез за шкодску реформу. — Из св. за март о. г. листа „ЈЈеие Вмћнеп" узимамо ове податке о раду познатога немачког Савеза за школску реворму (Вип(1 Љ 8сћи1ге&гт). Овај савез, који је заступљен већ у Хамбургу, Берлину, Минхсну и Бреслави, основао је и месну групу у Дрезди. Она тежи, у сагласиости са програмом целога Савеза, да разне кругове, који се интересују за школску реформу, а пре свега наставнике народних и средњих школа, удружи са хигијеничарима п родитељима на заједничкп договор и рад и да тиме не само за оне којима је то иозив већ и за лајпчку публику створн могућност, да се упозна са питањима о васпитању и о школи а тако и са ресултатима као наукејош врло новог познавања младежи (Ји§еп(1кипс1е) и да помаже унапредити их.— У месној групи у Минхену недавно су држана предавања о домаћем раду ученика народне школе и хуманнстичке и реалне средње школе. Сви предавачи (тројица) дошли су на супрот понеким модерним тежњама, до тога мишљења, да домаће задатке из наставно-техничких и васпитних разлога треба задржати у умереном обиму. Они су признали, да министарски прописи о трајању домаћега рада који за. три нижа гимназиска разреда обређују један, за средње два а за више разреде три часа домаћега рада. барем за нижих 6 разреда одржавају праву меру, ако се још ово време од стране школе сматра као максимално време. Један говорник се топло заузимао за отварање ученичких склоништа за време ван часова у школама у предграђима, пошто при све већем индустријализовању нашега привредног живота постају све осетнија нотреба и пошто досадашња склоништа не могу бити довољна због оскудице у новцу и простору. РеФерати и дискусија после њих донели су многе подстицаје, који су показали, колико вреди, кад наставници најразнкјих врста школа и праваца, родитељи и лекари могу на једном тако неутралном земљишту, као што је земљиште педагошкога друштва, споразумевати се о школским питањима. — у .

Университетска, студија за учитеље. — Кеие Ваћпеп (св. за Фенруа,р 1911.) доносе: За примером Лајпцига, Гисена и Тибингена пошла

—У-