Просветни гласник

и ■■

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

1. С П И СИ

ОЈе АпаЈузе (Јез ктсЖсћеп 6ес1апкепкгеЈ8еб а1$ (Јје па1игдетаб8е 6гипс11аде Јез егз^еп 5сћи1ип*етсИ{з, л г оп Б-г ВегтоШ НаНтапп. 5. АиД. 1Је1р21§. 1910. 8° ст. 240. М. 3. Поборници Хербартове т. зв. научне педагогике највише су зе занимали научним исиитивањем дечјег духовног живота. И ако дете свакога дана посматрамо, те нам изгледа као потпуно познат предмет, опет је врло тешко описати га. То свакако додази отуда што га довољно не познајемо. Хербартовди су то увидели и предузели су испитивања ради свестраног познаван>а дечјег. То је било потребно учинити и ради темељног и поузданог васпитања тела и духа дечјег. Како дете чгаи почетак човечјег живота уопште, а на по се и његових духовних Функција, то је бидо потребно лредузети темељна испитивања и ради саме психолошке науке, пошто ти почеци чине увод у психологију. У колико се та истраживања темељније изводе у толико ће се дете боље упознати, па према томе ће се боље удесити и утицање у школи и ван ове. Међу Хербартовцима се, поред Цилера, Штримпела, одликује и Хартман са својим списом: „Анадиза дечјсг круга мисли као природна основица прве школске наставе", који смо намерни овом приликом нриказати. Због важности коју има ово дело Хартманово, памерни смо изнети нашим читаоцима главне мисли п идеје из њега. За нас је то од нарочите важности, пошто ми уопште и немамо анализу дечјег круга мисли ни пре почетка школске наставе нити пак за време трајања исте. Испитивање дечјег круга мисли при поласку у школу нарочито је важно за ударање или боље рећи за утврђнвање темељног основа, на којем има да се подиже наставом духовна зграда, која треба да је трајна. Хартман је своју књигу ноделио на два дела. Први део занима се задатком школске наставе и утврђивање нстог са гледишта Хербартове педагогике, а други решењем за,:атка школске наставе. Први део садржи шест гдава. Прва глава говори о педагогици као науци. Утврђујући, да је педагогика наука, чији је предмет васпитање, ставља Хартман питање: шта је циљ васпитању ? После тражења номоћи од Хербартове етике — науке о етичким идејама — одговара, да .је васпитању циљ: плански удешено развијање морално — религиски карактер. Друга глава решава педагогици својствен задатак: развијања морално-религијског карактера, т. ј. о васпитној настави