Просветни гласник

578

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

адехи.1енови ггљеноводоници, сува дестилаццја, светљив гас. радикали, структурне и рационалне Формуле; хлороФорм и јодоФорм; хидроксилна група; угљени хидрати; киселине; цијанова једињења). IV разред (1 час, '/» за практичне радове); органска хемија (ароматичка једињења: камено уље и његови продукти, Феноли, ароматичне киселине, наФталин, антрацен, алпзарин и његове боје, пиродин, нолин, алкалоиди, етарно уље; албумнн, Фибрин, казеин и млечни продукги, желатин; Ферментација, труљење, антисептика, консервирање). V разред (1 час недељно): оишта хемија (понављање најважнијега из неорганске и органске хемије у циљу, да се истакне, схвати п утврди оно, што је у предмету најбитније). Наиомена. Да би се с предметом боље уиозиади, ученици, под уиуством наставниковим, врше сами дакше огледе. Теже огледа врше сами наставницн у разреду за време лредавања. Б. Полукласичне гимназије (мушке и женске). Програм је исти, као и у реалним, с том једином разликом, што се у III разреду прелази и материјал за IV разред, без нрактичких вежбања. В. Класичне гимназије. I разред (2 часа, 1 практични): укратко оно, што се прелази у I разр. реалне и полукласичне гимназије. II тразред (2 часа недељно, без практичких вежбања). Из неорганске хсмнје (метали) исто што н у II разр. реалних гимназија без практичких вежбања. Из органске хемнје: предмет органске хемије, органска једињења, сува дестилација, угљеноводоници, хомоложна једињења и редови; хлороФорм п јодоФорм; хидроксили; угљени хидрати; киселине; бензол, анилин, Феноли, танин, кожарство, наФталин, антрацен; алкохолоиди, беланчевине. Природна историја и хигијеаа. I разред свих гимназијских тиаова (2 часа недељно, за реалнејош и један час практичких вежбања). Ботаника: анатомија и Физиологија биља, преглед најважнијик врста у погледу морфолошком, ана^омском и биолошком с обзиром на оне представнике, који играју велику улогу у животу. Анатомија: ћелија, ткања, органи (корен, стабло, лист). Физиологија биља: увод, храњење, дихање, растење, кретање. брогорћуи: Тћа11орћу1а, гљиве, маховине, папрати. 8регта1оћу(;а: цвет, Сгушпозрегтш, Аи^јозреггше 1 (Мопосо1у1аз и В1со(;у18е, разгледа се по један карактеристичан иредставник месне Ф .горе, а код изразитијих у биолошком или морФолошком иогледу проучава се само њихова одлика). Наиомена. Нри изучавању уиоредне анатомије да се обраћа пажња на усавршавање органа по нринцину Физиолошке поделе посла и на утицај носла на развиће органа, атрооију и хнпетрофију, компензацију органа итд. Месна Флора се подробније проучава при екскурзцјама но околини. Требало бп да од прикупљених биљака сваки ученпк, иод упуством наставннковим, одреди 1 — 2 врсте. Наставник није много везан за материјал пзложен у систематици. већ се може на неким деловдма више задржати, а неке краће дрелазити, према месту и времену. Уз ово, за реалне, мушке и женске гимназије још и 26 практичннх вежбања (н. пр. упознавање с микроскоиом, испитивање ћелице и њених де-

1 Изложен је и детаљнији преглед радова и Фела.