Просветни гласник

ШКОЛСКО КГЕТАЊЕ

577

б) У шолукдасичн о м одсеку као у класичном одсеку мушке гимназије. В. Педагошка школа. IV разред (2 часа). Алгебра: наука о комбинацијама. Њутонов бином. Геометрија: теореме Менелаја н Цева и даље, исто као у V р. клас. гимн. но без примењене гониометрије. V разред (2 часа). Аритметика: као у V р. реалног одсека но без ирацноналних бројева и онога после тога. Алгебра: ионављаве о једначннама нрвог и другог степена, логаритми, прогресије и впхова примена. Геометрија: примевена геометрија (обележававе тачака н повлачене правих н углова по земљиној површпни и вихово мереве, мерење земљ. површине разног облика, растојана неприступних места, мерење виспне, запремине; састављане, цртање и читање простих скица и планова; моделисање геометријских Форама). 12. физвка. Предаје се у свима школама у три последна разреда, н то у III п IV са 3, а у V са 4 часа недељно. У полуклас-ичном одсеку мушке школе ради се као и у реалном, а у мушком класичном, женском полукласичном и педагошким школама нешто мало краће него у реалном одсеку и без ученичких практичквх вежбања. Циљ је предавању: упознати ученике са најважнпјим фпзпчким појавама и закоиима и са применом на њима основаном. III разред: задатак и Фивичке методе, опште Физичке особине; механика; просте махине; врсте кретања; хидростатика, аеростатика. Наиомепа. За време друге иоловине годвне један час иедељно за ирактична вежбања. IV разред: таласасто кретање, звук, топлота, светлост. (За практичне радове 10—15 часова). V разрсд: магнетизам, статички електрицитет, галванизам, електродинамика, основи космогра®ије (земља као небеско тело, месец и његова кретања, тела сунчеве системе, опште напомене о некретницама). Целе године један час недељно за практична вежбана и за понављање. 13. Хемија. А. Реалне гимнавиј е (мушке и женске). I разред (3 часа недељно, један за практичва вежбања): неогранска хемија (хемијске појаве, елементи, спојеви, класификација елемената и т.д. кисеоник и оксидација; водовпк, праскави гас, вода и т.д.; азот, ваздух, угљенпк и његовп оксиди; хлор и хлориди, бром, јод, Флуор и њихова водонична једињења; оишта карактеристика халогена; стехиометријскп закони; сумпор, сулФиди, сулФати; фосфор , његови оксиди и киселине; арсеник, антимон, бизмут, азотна киселина, бор и његова киселина; силициум и његова једињења). II разред (2 часа недељно, од њих један за практичан рад): неоргавска хемија (метали у опште, рубидиум, цезиум, преглед алкалоида; калциум и његова једињења, преглед њему сличних, стакларство; магнезиум, цинк, жива; туч, сребро, злато, ФотограФија; алуминиум, каолин и лончарство; гвожђе, никл, и кобалт и њихови оксиди, хидрати, хлорпди и сулФати; хром, матан, калај, олово, платина; периодични систем елемената). III разред ( 2 часа недељно, 1 / 5 за практични рад): неорганска хемија (у опште и подела, метан, камено уље, угљеноводонпци, етиленови и